Учитељ

448 ЗА И РОВЈБ

и првобитног човека, с једне стране, и између дечијег тепања и његовог шарања — с друге. Многобројна испитивања дечијих цртежа показују, да и код детета, као и код првобитног човека, цртеж преставља срество за изражавање својих мисли, осећања, расположења... Дете увек нешто исказује својим цртежем... Није ли груби и несавршени пртеж дечији исто што и искидано, одрасломе често неразумљиво, па ипак заношљиво због своје непосредности тепање дечијег Исто је тако сличан и развитак дечијег језика и цртања. „Први детињски цртежи човекови, — вели Левиншајн,! — необично напомињу еволуцију органског живота. У почетку су ти цртежи извесан сплет линија које се пресецају у разним прав: цима, но постеџено са развнћем детета усавршава се и његов цртеж“. Не опажамо ли то исто и у развитку способности за говор код деце: у почетку прости звукови без икаквог значења, затим слогови, по којима погађамо смисао дечијег говора, и, најпосле, прва реченица, у којој у почетку такође има много места до. мишљању...

Због тога с правом називају цртање особитим језиком облика и боја. Да, цртање је у ствари језик, и само треба желети, да се што више распростре.

„Мили друже, знам, добро знам, — жали се песник, — да је: мој стих немоћан, блед и слаб, од те немоћи ја често страдам, често у потаји плачем у ноћној тишини...“ „Хладан је и жалостан

сиротни наш језик!“ завршује песник.

Цртање је језик облика и боја и треба да допуни наш говорни језик. Само тесно јединство ова два начина изражавања говорног и графичког језика — даје човеку онај дивни језик, коме по јачини; лепоти и изразности нема равна.

Тако је поимање цртања, које остварује на практици западна школа. Графичка писменост, или другим речима „способност изражавати се цртежем“, то треба да буде у наше време крајни циљ. школског учења цртања. И, тај нови покрет у области методике: вештина, који се опажа у садашње време а који много обећава, има да захвали овоме здравоме, овоме једино правилноме погледу на цртање. Сад је већ прошло оно време, кад се цртање сматрало као пријатна вештина, која је нужна ради забаве и одмора привилегованих сталежа. Зрело доба човечанства подигло је тај предмет изнад празне забаве: од сад је то озбиљни предмет учиња, неопходан свима и свакоме. Као год у опште учење, тако и цртање: треба да буде опште и обавезно. Тако исто треба одредити ппштшт навика и умења, до којих може сваки доћи. (СВРШИЋЕ СЕ):

С руског Влад. Вемић учитељ

1 Ру. 8. Глотаћет, Купдеглејећиписеп | зшт 14. Геђепзјаћте. МЕ РатаЛејеп... и т. д. Види приказ у „Учитељу“, свеска за јун 1908. стр. 872. — од. Др. П. Радосављевића. Преводилац.