Учитељ

ПИСМЕНИ САСТАВИ 457

стави предају се већином површно и несистематски. Тај је факат познат свима школованијим људима, а познат је, преко надзорничких извештаја, и нашој највишој просветној управи. Школски надзорник за град Београд, у једној од ранијих школских година, вели у свом извештају за писмене саставе ово: „Из пиомених састава у старијим разредима било је само неколико преписивања, било из књиге, било из главе. И то, што се напише, слабо се прегледа, а где се прегледа, не ради се онако, како се исте погрешке неће и други пут поновити. Писмених састава у правом смислу скоро нигде ц нема,“ сем неколико изузетака,“ Један пак ревизор вели о писменим саставима у нашим школама ово: „Писмени састави се мало где обрађују довољно и добро; често и пикако и нема па се само пишу писанке или се по штогод из књиге преписује“. Један пак београдски учитељ, у једном свом напису, вели: „До сада је у нашим основним школама врло мало или гошово нимало“ обраћана пажња на писмене саставе. Код нас се 9 главном и не Предаје та грана наставе српског језика.-“ Ит.д.

У место писмених састава, тих најпотребнијих вежбања, наши ученици већином уче сухопарна граматичка правила, од којих свршени основац, нарочито на селу, не само што нема никакве користи, већ је имао штете: што су му одузела његово драгоцено време, које би он употребио на кориснију наставу што му, својом апстрактношћу и сухопарвошћу, убила интересе и створила мржњу према томе најважнијем наставном предмету.

У већини наших основних школа, предавање писмених састава састоји се из самог преписивања реченица или краћих чланака. Обично се ученицима нареди да нађу неки чланак из читанке и да га препишу. Како ће они почети, нашто треба да, обрате пажњу и шта да раде ако погреше, —- о томе им се ретко шта говори. А што је најгоре, тако преписани ученички радови обично се и не прегледају, а још мање грешке исправљају. Из тог нам разлога и свршавају школу наши ученици с недовољном писменошћу. Зато се и почешће чује негодовање противу данашње наше основне школе, да она не даје довољно писмености ученицима, колико би требало. Оправданост те повике не би могао нико оспорити.

Што се писмени састави не предају свуда или се предају у већини случајева недовољно и површно, по нашем мишљењу узроци су:

1. што је данашњи наш наставни програм много ошширан и претрпан споредним па и непотребним стварима, због којих се најглавније ствари, па, дакле, и писменост као прва, оставе довољно необрађене и неутврђене. То важи нарочито за троразредне и четвороразредне неподељене школе, којих има, можда, више но осталих;

2 Курзив је наш,