Учитељ

456 | УЧИТЕЉ

Ученици су добијали писменост једино од попова или калуђера, који су ух учили једино читању, а тек „по мало и писању, колико су и учитељи знали“. Разуме се, да онда о каквим писменим саставима није могло бити ни речи.

За време првог и другог устанка, па и задуго после тога, српски народ почео је мислити и на своје просвећивање, али, заусет решавањем и политичким уређењем својим, није могао да обрати већу пажњу свом културном унапређењу. Тек од 1830. год.. када је хатишерифом утврђен државно-правни однос тадашње вазалне кнежевине Србије, отпочела се много већа пажња поклањати културном напредовању нашег народа, који је, нагнан духом и потребом новог времена, отпочео свуда да отвара, т.з. нормалне школе, како државне и општинске, тако и приватне, како по варошима, тако и по селима. У тим школама биле су две класе: млађа и старија, које су трајале по две године. У млађој класи учило се, поред осталих предмета, из писмених састава: писање реченица, а у старијој: џисање по диктовању. 'Тај први наставни план био је прописан 1838. год. Првим пак школским законом од 1844. год. дата је велика важност четворогодишњој основној настави, за коју је био прописан и нов наставни програм, по коме се, поред осталих наставних предмета, из писмених састава предавало: у П разреду преписивање, у П! преписивање и писање по диктовању и у ТУ раз. стилистика. Год. 1849. законом је установљена „школска комисија“, која је, годину дана, доцније, израдила све потребне школске уџбенике, међу којима је био и уџбеник Писмених састава, који је написао Коста Бранковић. 'Те године прописан је и нови наставни план, по коме се из писмених састава предавало, и то: у П рав. преписивање, у Ш писање из писмених састава и у ТУ писање писмених састава по казивању. Доцније, 1871. год, М. П. Шапчанин написао је нови уџбеник за писмене саставе под именом „Грађа за писмена, вежбања“. Му, напредним и сувременим школским реформама, извршеним школским законима 1881. и 82. год. и новим наставним програмима од 1883. и 84. год., основном образовању дата је потпуна важност и сувремена основа. Том приликом заведени су потпуно и писмени састави да се предају, како у нижој и основној, тако и у продужној школи. Тај програм је нешто мало измењен 1891. а још више измењен и поправљен 1899. год., који важи и данас. Године 1896. Д. Џутниковић је написао и штампао уџбеник „Писмени састави за школу и народ“, који је доцније, 1906. г. поделио на два дела и оштампао као дза уџбеника, наменивши први део за 11 а други за ТУ разред.

%

И ако је српски језик, као наставни предмет, по важности заузео прво место и највећи број часова у нашој основној школи, ипак се његовом најважнијем делу — писменим саставима — најмања пажња обраћа, У нашим основним школама писмени са-