Учитељ

ПИСМЕНИ САСТАВИ А 455

дњем веку, и то у школама по највећим варошима у Немачкој, где су ђаци радили писмене саставе и били поучавани у правопису и граматици. Затим, у почетку ХУП века, кад је матерњи језик првипут, као засебан предмет, уведен у народну школу у немачкој вароши Кетену, у доба Ралшкеова (Кашећу5), онда се отпочела обраћати пажња и на писмене саставе, и то од П разреда, у коме су ученици, уз чатање „Прве књиге Мојсијеве,“ били упознавани правописом и интерпункцијом; ученици су се вежбали преписујући посланице или целе беседе. Као крајњи циљ целе науке матерњег језика био је: да ученици науче по граматици да говоре пи пишу и да могу разумевати говорз и писање других људи.

Кров цео ХУП век народни језик слабо је био увађан у народне школе; само су поједини педагози (као: Џон Лок, Базедов и др.) чинили изузетак, препоручујући, да народни језик треба, да буде основа изучавању осталих наставних предмета и других језика. Крајем тога века отпочели су се јављати многи пееагози, препоручујући, да се народни језик, као наставни предмет, узеде, како по варошким, тако и по сеоским школама. Рожов је у то време у свима својим школама завео, поред осталих наставних предмета, и писмене саставе. Такође, у то исто време Гразер, у свом педагошком делу „Основна школа. за живош“, препоручује у настави матерњег језика: неговање у правилном писању, ради правилног писменог изражавања, поред правилног усменог игзражавања“. Тај је његов метод усавршио Хенриг Стефана.

Доцније, у првој, половини ХЛХ века, кад се између · педа. гога водила борба о учењу матерњег језика, као последица тога, отпочео се матерњи језик изучавати с много већим интересом и пажњом, па се, консеквентно; и на писмене саставе почела обраћати много већа и озбиљнија пажња. Тада је у Француској професор Јосиф „Какото, у свом чувеном делу „Свеошшта настава,“ препоручио, поред читања с лепим писањем, и вежбањем у писменим саставима, тражећи учење ортографије. За њихово предавање наставни поступак био му је овај: кад би ученици научили једну реченицу напамет, онда се питањима тражило, да ученици садржину исказују својим речима, па би се иста записивала. „Поеле тога би учитељ тумачио разне појмове, нарочито синонимне, надовезујући на то писмена вежбања. Сваки одломак служио је за вежбање у граматици и стилистици матерњег језика.“

Напослетку, напретку наставе матерњег језика с писменим саставима доста су доприпели политички покрет 1848. год. = јака, струја за побољшањем основне наставе после битке на Краљевом Грацу (Кбтшсотаћл) 1866. год. док се није, усавршавањем у том погледу, дошло до садањег метода.

»

До 1804. год. у српском народу писменост је била веома бедна. Вук каже: „Ни у сто села није било свуда једне школе.“