Учитељ

462 | У чи тЕ ОЈ

Узгредна припрема.

Ова се припрема врши, каои у Ги П разреду, узгред, уз предавања осталих наставних предмета, нарочито српског језика. Она се састоји у овоме:

1. Наставник треба да обрати пажњу на ученичко писање слова, да ли их пишу неправилно, у ком ће их случају одмах упутити на правилно писање. Тако исто упутиће их, ако нису раније на то навикнута, да слова пишу једнаке величине, окру: глине и правца. |

2. Наставник треба да обрати пажњу, да ученици у говору не употребљавају књижевно-неправилне речи (анахроничне, провинцијалне и стране), већ да, уместо њих, говоре правилне књижевне речи, колико је то могућно.

3. Тако исто наставник треба да упути ученике, да све речи тачно изговарају, т. ј. без промењених изостављепих или доданих гласова, о чему је говорено у тач. 9. припреме у Ги П разреду. Ако се деси, да који ученик у томе погреши, учитељ ће такву реч написати на табли и питати ученике: зашто је нетачна % Ако ученици не знају, казаће им учитељ.

4, Џри предавању граматике треба обратити пажњу ученицима :

а) на треће лице садашњег времена у множани, које се у неким крајевима неправилно говори и пише. Стога би требало покупити и записати све те глаголе, чије се треће лице у множини неправилно изговара, па тим глаголима најчешће вежбања вршити. Такви су глаголи нпр.: видети (3. л. ми. говори се „виду“ или чак и „видиду“, место „виде“), сећи (3. л. мн. говори се „сечу“ место „беку“), умети (3. л. мн. говори се „уму“ место „умеју“), разумети (3. л. мн. говори се „разуму“ место „разумеју“јит. д. и

6) на изговарање прошастих глаголских придева у једнини (у прошлом времену), који се често изговарају погрешно, и то: или с промењеним самогласницима на крају основе (као: видио м. видео, горио м. горео, живио м. живео ит. д.); или с изостављеним самогласником „а“ (као: писо м. писао, чито м. читао, ишо м. ишао и т. д.); или, напослетку, с непотребним додатим сугласницима (као: учијо м. учио, паво м. пао и т. д.). И овакве би глаголе требало записати, па њима највише вршити вежбања при предавању прошлог времена. |

5. Наставник треба да обрати пажњу, да ученици сваку реч пишу засебно и одвојено. Да би се то потпуно постигло, наставник треба у згодним моментима да објасни ученицима:

а) да се одречни прилог „не“ пише одвојено од свих глаголских облика (као: не зна, не умете ит. д.), сем од скраћених облика глагола „хтети“ у садашњем времену, где се стим обли. цима пише састављено (као: нећу, нећете и т. д). Ово могу ученици утврдити при вежбању у писању одречних реченица. Међу-