Учитељ

ПИСМЕНИ САСТАВИ 463

тим, исти прилог „не“ треба састављено (спојено) писати с придевима и именицама (као: неписмен, немоћ и т. д.);

6) при предавању о будућем времену, треба ученицима казати, да се глаголи, који у неодређеном начину пмају наставак „ћи“, у будућем времену одвајају у писању од скраћених облика помоћног глагола „хтети“, као: ићи ћу, сећи ћемо и т. д. Међутим, сви остали глаголи, који у неодређеном начину имају наставак „ти“, не одвајају се од облика глагола „хтети“ у будућем времену, већ се с њима пишу спојено. као: читаћу, ораћете ит. д,и

в) да наставник свагда обраћа пажњу на писање речи, да ученици не спајају по две или три речи у једну, што је често случај с кратким речима (као: даје м. да је, тоје м. то је, дали м. да ли, даливи м. да ли си, јесили М. јеси ли ит. д.). Тако исто да се упуте честим вежбањем ученици, да не растављају једну реч на више речи, кад је иначе треба спојено писати (као: на траг м. натраг, по што м. пошто, је си м. јеси, одма коше м. одмакоше, нај бољи м. најбољи и т. д..

Специјална припрема.

Ову прапрему треба прећи одмах, првог месеца (септембра) нове школске године у Ш разреду. Она се врши на нарочитом часу, одређеном за нисмене саставе. Њу треба предавати и изводити помоћу примера, са којима треба вршити честа вежбања, ради утврђивања пређеног градива. Она се састоји у овоме;

1. Ученике треба добро упознати речима, које се пишу почетним великим словима. Стога сваки наставник, да би могао то прецавати, треба да буде сам тачно упознат: које се речи почињу великим словима“ Велика слова (почетна) пишу се у овим речима;

а) свака реч у почетку реченице;

6) почетно слово у сваком наслову или натпису;

в) крштена имена: мушка и женска;

г) презимена: мушка и женска;

д) присвојни придеви, који су постали од крштених мушких и женских имена;

ђ) присвојни придеви, који су постали од мушких и женских презимена;

в) имена места (села, варошица и вароши);

ж) имена: поточића, потока и река; језера, мореуза и мора;

з) имена: полуострва и острва; )

и) имена : брда, висова и планина;

ј) имена природних реткости (пећина и клисура);

к) имена, бања; '

л) имена : предела, покрајина и области;

љ) имена држава;

м) имена: мештана, покрајинаца, држављана и народа;

н) имена: празника и светаца, или недеље; и