Учитељ

ПИСМЕНИ САСТАВИ 413

Ученици ће вршити исправке речи или реченица на оном празном остављеном простору. Ако је ученик изоставио које слово и није га, при прегледу, додао, учитељ треба да га, при суперпрегледу, дода, и то више оне речи, где је оно требало да буде. Ако је ученик изоставио једну или више речи, наставник ће на оном месту, где је то изостављено, метнути знак | црвеним мастилом, а такав знак треба да метне и на оном празном простору према тој врсти, да ученик ту реч или те речи, које је заборавио написати, напише на том месту. Наставник не треба да допусти ученицима, да погрешно-написано слово или реч гумом бришу или брљају (више пута да је превуку пером), већ да је само једном цртицом превуку. Ваше погрешно написаног слова или знака треба написати слово или знак који треба. А ако је погрешена, реч, пошто се она превуче, треба више ње да се метне знак | па такав исти знак треба да се метне на оном празном простору према, тој врсти, те да ученик, кад му се рад врати, ту напише ту реч правилно. Тако се исто поступа ако је погрешно написапа и читава. реченица.

При изради ове расправе и методичког упуства служио сам се овим делима из наше књижевности:

Марковић М и Поповић Р. Зар., Просветни зборник од 1895 г.;

Бакић Војислав др. Општа педагогика;

Деспотовић 1, Историска педагогика;

Методика за народне школе на историској основи од др-а Фрид. Дитеса;

Огњановић Риста, Теориска и практична педагогика од Габријела Компејреа;

Бакић Војислав, Посебна педагогика;

Спасојевић Вл. „Просветни гласник“ од 1903.—1910. год.;

"Станојевић Мих., „Учитељ“ за 1900—1910. год. и

Нешковић Мита, „Нови васпитач“ од 1892—1893. год.

Душ. Р. Махајловић. Процес усвајања и формални ступњеви у настави

Будући основано на темељима метафизичких погледа настављање по нашим основним школама у крајњој је супротности са процесом природног тока у настави, какав је признат од стране Експерименталне Пеихологије. Са друге стране, спутана у оквире шаблонизма и вербализма основна настава, у данашњем жанру свом, права је тегоба за ученике. Усвајање наставног градива није ред природо-психолошка асимиловањг, већ усвајање среством подморавања, дуготрајног понављања, бубања и мучења. Међутим аси-