Учитељ

414. УЧИТЕЉ

милација није ништа друго до координација моторних процеса, закон о односу индивидуе према научном објекту. Речено друкчије: сваки акт учења и знања, као и свака аперцепција утисака, представа, појмова, мисли, односа садржи у себи координацију (упоређивање) моторичних процеса, пошто је утврђено да не може постојати психички процес без покретних појава. Ова координација мора у току асимилационог процеса испитивати постепено формирање ученичке свести — ради тога, да би усвајање у свима границама достигло јасност, прецизност и живост. Принцип идентичности у аперцеповању наставног материјала има бити савршено изведен, благодарећи анализи и синтези излагајућег знања. По есенцији (суштини) својој анализа као да је исто, што и раздвајање, рашчлањавање наставног објекта на његове саставне делове, елементе. Јер добити. нпр. јасну представу о шећеру нужно је посебице познавати сва његова својства: сласт, топљење у води, мирис од сагоревања на ватри, конституцију и ти. Слично ономе, што се вели: „Овака је ствар са својом историјом јасна,“ могло би се рећи: представе са анализом предмета потпуне су. Површно знање, т.ј. познавање објеката као видних предмета, није знање у истинитом смислу речи. Знање или аперцепција је једињење елемената даног објекта. Свакоме акту знања или изучавања претходи више или мање елементарних представа о целини, које се, као што је речено, сједињавају у савршену представу даног предмета. То једињење елемената у нашој се науци зове. ситпеза.“.

Према овоме у излагању наставног градива ваља имати на уму:

1. Природни акт асимилације и аперцепције мора тежити к двема стварима. Прво: он се мора подешавати тако, да при сваком аперцепујућем акту на прво место изађу представе, које имају да буду асимиловане од стране ученичке. То јест: помоћу згодних питања (анализе) која имају сличности са садржином и карактером новог материјала, учинити да његово аперцеповање буде самим тим природним актом асимиловања створено. Та врста, асимилације представа, мисли ит.д. по аналогији њиховој има врло велики значај у умној активности дечјој. Сравњивање, сличавање предмета јесте најоснованија, најбитнија појмљивост, тј. схватање реалног света у његовој целини, а не само у његовим конкретним и посебним појавама. Дете се свагда труди подвести нов, њему чудноват предмет под њему познат, тражећи сличност између њих два

2. Сваки аперцепујући акт (дакле оно што има да се усвоји, појам, правило итд.) мора бити свршен са анализом и синтезом, пре него што се почне са другим. На име: у исто време треба

1 На логичким резултатима анализе и синтезе заснована је аналитичка и синтетичка метода учења. Пе.

2 Из дела: „Развиће мишљења у деце“ — Ега Оџпеуга|-а.