Учитељ

Из НОВИЈЕ СРПСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ 487

шљење мора имати друго значење, то је мишљење у ужем смислу, које је својствено дужу (тепз). Декарт каже: „Шта важи за оно што сам припесао души као храњење или идење; Али пошто немам тела,! то није ништа друго до уображење. А осећати“ И. ово се врши с помоћу тела, и врло често чинило мисе у ону да осећам, а после сам видео, да нисам осећао. А мишљење % 79) не лазим, малшљење је, ово само не може се одвојити од мене, ја јесам, ја постојим, извесно је. Али колико дуго # Докле мислим“ (Оша его ех П5 диае апшпае атђиеђата, ош, уе] Таседете г рпапдодша та јат согриа поп ћађео, ћаес фподие заћи зпп 1151 Нотрећја : зепште 2 петре ебат ћо: поп | зе согроге, еф регтшћа ви зшт 11 золшше дизе деде апшпадует те поп зепав5е: сосЊате% ћје 1пмепјо, сосЊаћо е5б, ћаес зоја а те фаме | педић, есо зшт, епо ехјабо, сетбшт е5ћ. Опатофш адђет 2 петре дупата и сосћо“.3 Одавде се види, да у мишљење, чија је егзистенција извесна, зепге (осоћати) не спада; оно спада у мишљење у ширем смислу. сосћабо тлепбза (мишљење духа) јесте мишљење, чија је еганстенција извесна и то је мошљење у ужем смислу, то је мишљење као свест о каквом свесном садржају. Декарт каже: „Може се рећи нор. ја идем, ја постојим само у колико је свест о идењу мишљење“. (Мес Исећ ТаГегге, ехетапри сапза, есо атобио, ево 5шт, 0151 диафенив атабијанеф! сопзјепба сосњацо езђ)“ Видели смо већ вз горе наведенога из Ргистра, да је свест о идењу, коју Декарт и овде спомиње у одговору на приговоре, совњано (мишљеење), које се односи на дух (шеп5), а то је мишљење у ужем смислу, то је дух (тепз), који мисли (со аб), суди (пса), мисли (ршвађ). Ево и за то потврдних места: „..можда је могућно, да судим, ла додирујем земљу, и ако земља не постоји; али није могућно, да ја то судим, њ мој дух, који Тио суди, да пије нишлаа (не постоји“). (Р!ем епа [ог5ап рођезћ, пф сета тае феттат (бадсеге, аиатам1а фетта пша ехтабаб поп ап(бета + 18 подлеета, еђ тлеа тпеп5 рпа! 14 зафсаћ А 5Ње)2 „Тако да из тога што мислим да идем, најбоље могу закључити на егзистенцију духа, који то мисли, а не тела, што иде“. Адео обех ћос диода ршеш те атђиате, орштпе_ јајета ехјабеп ата таепба адиае ћос рифбаб, поп ашет согрота дааод агријећ“), 6

Као што се види Декарт није казао, „да под мисленом радњом овде не треба схватити мишљење у ужем смислу те речи, као Функцију појимања“.“ -

1 То је био Декарт предпоставио.

2 Осећати у смислу опажати боје, звуке ит,д. ; 3 ТЕ 5 НИ МедаНопез де ргшта рћџозорћа, шедфано П; Алазђејод али,

»„ Р.

4 Резсагђез, Везропајо ад фштпфаз ођјесНопез, Орега рћПоворћјса, АтазБејодал!, 1685, р. 58.

5 Резсатфез, Ргтетрја. рата рта, ХЕ.

6 Резсатђез, Резропајо ад ашшаз ођјесНопев. р. 58.

" Ист. нов. фил. р. 95.