Учитељ

486 У ЧЕТЕ Љ

значи целокупну свест“.: Да је то доиста тако, ево још једне потврде од речи до речи из ауторовог дела: „Да смоменемо одмах два основна прекора, који су учињени овоме основноме ставу Декартовом. Пре свега вели се, као год што се из радње мишљења. закључује на егзистенцију мога ја, тако би се исто и из сваке друге функције дало закључити на егзистенцију његову. Међу тим, Декарт на, то сасвим умесно одговара, да под мисленом радњом овде не треба охватити мишљење у ужем смислу те речи, као функцију појимања, већ у ширем смислу, као општи акт свести“.

Ми ћемо сад показати цитатима“ из Декартових дела, да Декарт под ја, под мишљењем чија је егзистенција извесна, подразумева мишљење у ужем смислу. Дакле имамо прво да покажемо шта Декарт подразумева под мишљењем. „Под изразом мишљење подразумевам све оно, што нама свеснима у нама бива, у колико је у нама свест о томе: и не само појимати, хтети, представити, већ и осећати, исто је ту што и мислити. Јер ако кажем ја видим, или ја идем, дакле постојим, и ово разумем о гледању, или идењу, имипо се вршт с помоћу тела, закључак није апсолутно известан ; јер као што често у сновима, бива, могу мислити да видим или да идем и ако очи не отварам и не крећем се с места, и чак шта више и ако немам никаквог тела. Али ако појимам (мислим) о самом осећају или свести о гледању или о идењу, јер се шада одпоси на дух, који сам осећа, или мисли да види или да иде, јесте закључак сасвим известан“. („Ооо њЊа оте попутле табеШоо Ша отата, дпае поћи сопзена 11 побја Нил, дпабепи5 вогшт 11. проба сопзејепца езћ: Ајапе Ња поп тодо бе сеге, уеЏе, таотпат, зед ебалта зеп те, 1детп езђ ћ]е диода сообахте. Мата 51 Фсата. есо у1Део, хе] его атаршо, его: гши; еђ ћов пиеШсат де ујопе, а атара опе, дпае согроге регавћиг, сотасјивјо поп езф. арвојшње сетђа; дша, 16 заере 16 1. зогала, розуши рифате те ујдеге, уеј атпђијаге, фиатам5 осшов поп аремат, еј Јово поп тоуеат, абдџе ебата Тотбе, аџатоуја пшивз ћађеатп согрив ; Зед 51 бе рат де Трво зепеџ, зтуе сопзејеп а мдепа; ас атара, аша биле гегетфиг ад тепфет, дпае зоја зет че сосћ-ћ зе уудеге ал аторшаге, езђ рјапе сетфа“.- Одатле се види, да Декарт под мишљењем подразумева све свесне садржаје. Али истовремено види се из наве: денога, да он под мислити (сос аге) подразумева и мишљење у ужем смислу, што налази израза у речима: „..или мисли да види или да иде“ (51уе соса зе угдДеге ашћ гтршаге). Гледати спада по Декарту под мишљење (сослабо) и кад постоји још једно ми-

шљење о таквом мишљењу (мисли да види итд. онда то ми-

1 Ист. нов, фил., р. 94.

2 дет, р. 96.

8 Ја не излажем већ цитирам Декартове мисли, да би било једном за свагда јасно, да аутор нема цраво, већ греши против такових ствари

+ Позевтфбез, Ремпсфрае рћПозорћа, рата рта, 1Х; Атзгејодат! 1692 р. 2 зеди.

Као з ДЕО АВКВШЕШЈЕ а ла ава.