Учитељ

из НОВИЈЕ СРПСКЕ философије 491

батпеп матав де Не, поп пипиз дпат де Блапошо, ргормефађев детопајтаге“).: Јасно је шта је Декарт хтео рећи. А шта каже аутор“ Ево: „Кад конципирам нпр. идеју троугла та идеја садржи као такова у себи нечега сталнога и вечнога, па ма нигде у свету не било троугла: да је збир углова у троуглу 2 К, да већи угао одговара већој. страни ит.д. све те особине таке су природе, да ја одмах увиђам да су оне пстпуно независне од мене. За ту идеју не могу с тога рећи, да сам је ја сам изнашао, али исшо аако ја за њу могу рећи ни да мњ је дошла с поља, преко чула јер ја могу образовати безброј сличних идеја, за које са апсолутном извесношћу да ми нису дошле преко чула...““ Декарт не тврди: „али исто тако ја за њу не могу рећи ни да ми је дошла с поља, преко чула“ већ допушта ту могућност.

Декартову дефиницију разговетне представе (регсерп о), која гласи: „Разговетном називам ону представу, која, пошто је јасна, тако је од осталих одвојена и одређена, ако, да само оно, што је јасно у себи садржи“. („Ола сват ашет Шато [86. уосој, диае сипа. сјата 58, ађ опишрив аи На зејцпсба езђ еђ ртаесјва, 06 пи рјапе аћиа, апата, диод сјагшт езб, ш 5е сопштеа5 излаже аутор у своме уџбенику овако: „Рагеовефним називам сазнање, које је својом јасношћу од свега другога одвојено, тако да само себе јасно у себи садржи“ Разуме ли ко све последње речи:

Сад ћемо да видимо, како је аутор изложио Декартов трећи закон природе. Он гласи: „Кад се једно тело судари са другим телом и ако има мању вилу за кретање према једној правој, него што је има оно друго тело да му да отпор, онда се одбија на, другу страну, и задржавајући своје кретање изгуби само правац кретања. Има ли пак већу силу, онда креће друго тело са собом, и колико њему да од свога кретањо, толико изгуби“. (0%1 сотриз фиод. таоуећиг ађћет) осептлв, 851 папогет ћађеаб упп ад регеепа шта. зесипа ши Ипеата гесјаа, дџата ћос аЊетат ад еј гевафеп ша, #по деНес фаг ја абаш ратбет, еб тоћшт ваши гебвепао зојата таобив Аефђеттипанопета ата ; 51 хего ћађеа тајогет, бапе абегша сог риз весшт шоувћ, ас апапфит е! даћ де зпо воћа, бапфипаета. рета ње. о А шта каже ауторг Ево: „Трећи закон гласи, да кад се два тела, сударе, од којих једно има мању брзину од другог, да оно прво мења правац али не и брзину свога кретања, а ако има већу, да. приморава тело мање брзине, да иде његовим правцем“.

Врло је лако увидети, а што аутор није увидео, да трећи Декартов закон природе има два дела у себи: прво, што се тиче

1 Пезсатћег, Мед фанопез, У, р. 31 зеди. 2 Ист. ног. фил., р. 101. : 8 Резсагђез, Рлта та. 1 рагз, ХРУ, р. 12. 4 Ист. нов. фил, р. 104. | 5 Ревсагђев, Ре петрја, рата зесипда, Х., р. 40. 6 Ист, нов., р. 108.