Учитељ

490 У ЧИТЕЉ

средне свести...“ А у ту непосредну свест спадају и спољни 06јекти као садржаји моје свести: „..те су ти објекти као преставе саставни део нашег ја, наше непосредне свести“. А други пут каже :. „... просто зато, што се наше ја састоји у самом општем акту свести, који и чини тек, те ми знамо за оне специјалне радње гезр. ва поједине свесне садржаје“.“ Аутор меша обје. И одатле треба и ученик да научи!

Смисао става: мислим, дакле постојим (совћо, етос 5шп), јесте: свесан сам свога мишљења, и немогућно је, да, дакле · мивлим, док сам свесан свога мишљења не постојим, јер моја свесто моме мишљењу не може бити ништа, пошто сам тога непосредно свевсан. Мислим значи: имам свест о мишљењу, свесан сам свога мишљења. -

Сад ћу показати читаоцу, да аутор није разумео ни најобичнија места из Декартовог дела: Медњаћоплез. Декарт каже: „Тако кад представим нпр. троугао, и гко можда таква слика нигде у свету не постоји изван мога мишљења нити је икад постојала, ипак она има неку своју одређену природу, или битност, или непроменљив и вечан. облик, а ја је нисам измислио, нити зависи од мога духа, што се види из тога, јер се могу за тај троугао доказати разне особине, као: да његова три угла износе два права; да према његовом највећем углу лежи највећа страна итљд., која, ја хтео не хтео сад увиђам, и ако нисам на њих мислио раније, кад сам представљао троугао; ја их дакле нисам измислио. Не мења тишпа ствар, ако кажељм. да ма је она представа троугла можда с помоћу чула из спољниг сшвари дошла, јер сам понекад видео тела са обликом троугла. Али ја могу замислити небројено других слика, за које се не може помислити, да сам до њих дошао с помоћу чула. И ипак могу и за њих исто тако доказати разне особине као и за троугао“. ((% сшп, ехетрћ саџза, бМапошћши Поаојпог, еђ5] Тотбаззе бана Нопга пшћ зет ши ехета соофаНопета тлеатп. ехјабаб, пес ппаџата ехб ет, езђ батлер. ргојесћо Аефетпипаја, дџаедато ејпз пафига, чтуе еззепћа, зјуе Тота, поташбаКа еб аеђетпа, дпае а те поп ееба езб, пес а тшепје теа Дерспдеф, пђ рађеђ ех ео диод дЧетопзђам роззјађ уагае рторгебајез Че 1аћ0 #Мапошо, петре диод ејиз (#тев аполш 5106 аедиајев дпођиз тесна; дпод тахшо ејиз зпошо тахпиши Јабив зирбепдабит, еђ витез, диаз уеи пошт сјате попе аоповео, ебат5! де П5 то таодо апфеа согћаттп спт Бапош ши ппаопавиг зштп, пес ртотде а те Мети еШећае. Хедие ад тет абшпеб. 51 Фсата. та Тогбе а теђиз ехбетоја рег отсапа зепзшшт ебат бапош 1деат адуелвве, фиша петаре сотрога бМапешагет Пошта ћабелба пегаши Уа розашиа епша аПав шпштетав Ноџпгаз ехсос аге, де фриз пша зпзрјсјо еззе рофезћ аиод то! ппаџала рег зеп5ц5 Шарзае 5ш6, еб

1 Оба цитата Ист. нов. фил., р. 94. 2 РА 0595.