Учитељ

424 ИЕ Њ

Толстој даје том опису свађе азмеђу Киске и математичара, толико места, колико Омир некоме двобоју између хероја. И поред све простоте његова прича поражава стварношћу, којом се одликују његови велики романи.

При таквој дечјој свађи учитељ лако може испитивати оно колебање које је испитивао Толстој, а много вреди промислити. зар није кориснији природни свршетак свађе, него уплетање у својству (депз ех таст па) строгога педагога, који нрепоручује и чинећи укоре, често показује гору ћуд, него она, обојица што се бију.

|. Казна.

Толстој потпуно одбацује казне. Али навика на њих била је толико силна у њему и у његовим помоћницима, да су их ипак дозвољавали кад-кад, али резултат је био тај, да је се Толстој још више уверио о њиховој потпуној неумесности.

Он наводи овакав пример: Из физичког кабинета нестала је једна кутија а неколико пута нестајало је плајвазова и књига. Питали су децу: Бољи ученици поцрвенели су и тако се уплашили, да би сваки могао видети да је та забуна најбољи доказ њихове невиности, и појмљиво је да их је и једна мисао подозрења дубоко увредила. Најзад се нађоше крадљивци, — два дечка из даљњег села. Они су крили крађеве ствари у орманчић. Откриће је било за школу велики добитак, јер је скинуто подозрење с других ученика. Предложише или да сами одреде казну: — једни су захтевали да се лопови посеку али да они не виде; други су го ворили да им се пришије парче хартије с натписом: лопов. Сложише се за то и кад је девојчица пришивала парче хартије, сви су ученици са злурадошћу гледали и подсмевали се кажњенима. Они су тражили да се казна појача — „да их проведу по селу и да их оставе до празника с хартијама“.

Кажњени су плакали. Главни кривац био је блед, усне су му дрхтале, очи гледале дивље и злобно на радосне другове. Он не окрећући се, опусти главу и некаквим — како се то Толстоју учини — опасним кораком пође кући, а деда у гомили трчаху за њим и задиркиваху га некако неприродно и необично грубо, као да је — и против њихове воље — зао дух био у њима.

Од тога времена Толстој примети да то дете поче рђаво учити и не виђаше се у игри и у разговору с друговима изван учионице.

с