Учитељ

498 У ЧИТЕЉ

Обухвашање. 1. За грађу шелесниг делова служе органске беланчевине, вода и крвна со; — не маст, скроб и шећер.

2. Ва образовање топлоте и развитак снаге служи циркулирајућа беланчевина, маст скроб и шећер.

И. 1. Из последица једења хране даје се сад закључити и какве последице морају бити, кад се ништа не једе. Ђ. Ни један орган се не може образовати, нити се топлота и снага могу створити. А без снаге срце не може куцати, плућа не могу дисати. Уч. Даклер Ђ. Кад се ништа не једе мора се умрети. Уч. То се не дешава изненадно; код одраслог тек после 6—8 дана. То се на овај начин објашњава: нова храна не придолази, телесне материје се распадају, и то пре свега маст, затим мишићи, па крв. Природно је да тиме тело опадне. По томе се мало по мало све мање распадају материје, тиме се све мање образује снага, тело је све слабије; на послетку снага више не расте, да би срце могло куцати: смрт наступа.

Уч. Слична последица мора наступити и кад је недовољно хране. Недовољна жрана учини да тело ослаби. Учитељ који су људи овој опасности највише изложени; Ђ. Сиротиња. Учитељ. У овој истини лежи озбиљна опомена за побољшање. Ђ. Богаташи треба да помажу сиротињу. Уч. Којом речи захтева то Библија» Ђ. Гладнога на храни! Уч. У колико у томе држава испуњава своју дужност» Ђ. Брини се за народне кујне, за сиротињу. Уч. И поред тога ипак у неким земљама нису реткости болести гладовања. У Предњој Индији гладују хиљаде, ако жетва пиринча омане, у Русији трпе глад ако пшеница и раж не понесу, у Ирској, ако кромпири не роде, а код нас, ако кукуруз не роди.

Обухеатање. а) Кад се гладује наступа смрт.

6) При недовољној храни тело је за веће радове неподобно. _

9. Уч. Пореди сад хранљиве материје по њиховој вредности! Која је најважнија» Ђ. Најважнија је хранљива материја беланчевина, пошто служи поглавито за образовање телесних делова, а поред тога и за образовање топлоте и снаге. Уч. Какве последице ће имати потпуно удаљавање беланчевине“ Ђ. Човек ће гладовати. Уч. Тачно, ако без сваке хране буде. Уч. А какве последице има недовољна количина беланчевинер Ђ. То учини да тело ослаби. Уч. Закључак» Ђ. Брига за довољно беланчевинастом страном!

Уч. Коју ћемо храну према томе као најскупоценију морати да сматрамо» Ђ. Ону, која садржи највише беланчевина. Уч. Наведи је! Ђ. Варива, месо, јаја, сир Уч. А коју храну морамо обележити као недовољну2 Ђ. Кромпир, пошто само 20 беланчевине има. — Уч. Али ја сам већ назначио, да при пресуђивању и цена игра битну улогу. Зато ћемо одговорити на питање: колико се беланчевине садржи у свакој храни за 1 динар г (Израчунавања се предузимају само на часу рачунања! Пример: 1 кг. пасуља стаје 20 пара, од тога су по таблици д50/ дакле 250 гр. беланчевине. За 20 пара садржи се у пасуљу 250 гр. а за један динар према томе 1200 гр. — Цене су у задатцима месне). Према ме-

пао