Учитељ

из ШКОЛЕ И ЗА ШКОЛУ 499

сним ценама одговорити колико се од прилике садржи беланчевине за 1 динар у пасуљу, супу, грашку, хлебу, кромпиру, млеку, говеђини, пиринчу јајету.

Уч. Из тих одговора се види, да се варива због своје велике хранљивости и јевтиноће треба знатно више да поједу. (Дабоме, она могу бити још невештом готовљењу, као што ћемо видети, и штетна). 5

3. Зар не би била бесмислица, према ономе што је речено, мислити, да је најбоље, ако се живи само од беланчевинастих материја» Ђ. То не би било правилно, јер је телу потребна и маст, крвна со и вода.

Уч. Маст ће се под извесним приликама образовати из беланчевине (—!) Ђ. Онда је потребно уносити само крвне соли и воде 2 Уч. Дабоме, тако изгледа. И Према томе онако ве може живети само од меса, које истина садржи доста беланчевине, водени крвне соли, али не и довољно угљених материја, које су баш за распадање потребне, тако да се морају преко мере јести, да би покрили потребу угљених материја. Из тога излази: страна са чистим месом је некорисна, она се мора мешати са другим јелом!

Четврти део циља.

Замипо се не једе увек једна п исша трана, но се мења.

1. Кажите своје мишљење о томе! 1. Ђ. Једно јело би се лако огадило. 2. Ђ. Ако би се на пример увек само хлебац јео, онда би се унело у тело мало беланчевине и масти. Други ученици наводе сличне примере. Уч. Које нам се важно питање намеће овде Колико беланчевине, колико масти итд. мора човек појести 2

П. Рачуна се, да једном снажном, радном човеку треба од прилике : -

130 гр. беланчевине,

75 „ масти, 430 „ скроба или шећера,

25 „ крвне соли, : 250 ,„ воде.

Уч. Примени то на себе! Ђ. Нама не треба толико. Уч. Претпоставимо, вама треба дневно 100 гр. беланчевине, колико онда треба од осталих материја Ђ. 100 гр. беланчевине, 50 гр. масти, 300 гр. скроба и шећера, 17 гр. крвне соли, 1700 гр. воде. Уч. Према чему се управља потреба Ћ. Пошреба се управља према величини тела. Уч. Објасни то. Ђ. Што веће — више. Уз. Нисте чули какви бројеви важе за слабо-радне људе. Ђ. Слабом човеку не треба много. И ономе, који не ради много, треба мање хране. Уч. Обухвати сад од чега зависи потребна количина хране! Ђ. Од телесне величине и снаге и од величине телесног напрезања. Уч. Изведи то! Ђ. У колико је шело веће ц јаче, цч у колика човек

52“