Учитељ

из школског животА 581

се од народне школе мора да тражи тим пре, што она нема за задатак да даје никаква специјална знања.

»

Узгред да поменем једну врло ружну и штетну навику, навику, коју ђаци не доносе од куће, него је стекну у школи. То је оно досадно дошаптавање ђака својим прозваним друговима. Има школа у којима се оно само примећује, у којима само по који нестрпљив ђак шапће; али има школа, у којима је тешко вршити пропитивање од силног дошаптавања. То је врло ружна појава, управо болест на организму школину, која постоје од школским кровом толерирањем и необраћањим пажње и несхватањем њене тежине од стране наставника. Тако се многи учитељи саживе с том појавом у својој школи, па и не примећују колико је она непријатна. У таквим школама страда дисциплина, страда ауто. ритет учитељев, штете се ђаци, јер се навикавају да не раде озбиљно, уздајући се у помоћ шаптача.

Дошаптавање треба сузбијати, управо не допустити да се развије. То није тешко. Не трпети дошаптавање, па га неће бити. 12.

Школа је под планином, на брегу. Двориште засађено воћем и ружама, а обрасло лепом травом; чистота на све стркне. Интересовало ме је како је унутра, кад је двориште овако уређено. Улазећи у зграду одмах сам видео свуда чистоту и ред, — све је казивало. да ће се ту обавити свечаност.

Учионица има скроман, али складан намештај: клупе лепо обојене, очуване, табла обојена, обешена о зид, сто лепо застрвен и намештен, у десном углу од стола нова, лепо израђена, велика, тробојна застава; учила, колико их има, очувана, складно распоређена, — све чисто, све је дисало дахом свечаности.

Кад је таква спрема учинила пријатан утисак на мене, какав тек утисак мора чинити на ђаке, који нису видели ништа боље!

Али, као једну карактеристику, морам напоменути ову епизодицу: Кад смо у половини испита изишли на одмор, рећи ће ми, између осталога, један колега:

— Шта ће му онај барјак у учионици!%

Изненадила ме је та примедба, јер је барјак овде имао два значаја : украсни и васпитни.

Барјак, по њему излишан додатак, онако леп, допуњавао је и увеличавао ону иначе складну спрему за тај свечани тренутак.

Испити у основној школи немогу имати за ђаке ону важност коју имају на средњим и вишим школама, у којима је испит само ради контролисања спреме и одлучивања судбине појединаца. Испити овде треба да имају васпитног значаја за ђаке и примамљивости за грађане. За њих тај дан треба да буде школска свечаност, а за свечаност треба удесити и место, у коме се она