Учитељ

514. УЧИТЕЉ

јој сви ти ревизори нису били довољно пријатељи, и да и они носе један део одговорности за нађени рад.

Друга-једна учитељица била је том приликом не само нетолерантна, него и безобзирна, тврдећи, да је она и до сад тако радила, па је добро пролазила и да она зна „откуда је то“, што јој ја казујем грешке и дајем савете. Тиме је хтела рећи, да сам под нечијим утицајем.

Греше наставници који не трпе критику свога рада. И најбољи наставници имају по што год у своме наставничком послу, што може да трпи критику а осредњи и слабији наставници свакојако морају имати таквих места много више. С тога њима треба. да је свакидашња тежња усавршавање у своме послу, а усавршавања не може бити без критике некога са стране, јер се своје грешке не виде као туђе.

Исто тако греше и они ревизори, а има их у већини, који не казују никакве своје примедбе, нити пружају ма какве поуке. И за оно кратко време, колико траје испит, може се улучити прилика да се бар на најмаркантније грешке укаже и упуство да.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

Школска Хроника

(Два саопштења. Клечање у школи. Учитељски заступници).

Онај „заборављени учитељ“ а коме сам у прошлом броју писао напослетку је завршио шетање између Вл. и Л.-ца, дошла су акта о његову постављењу, и он сад прима плату у срезу у коме је и учитељ. Истина доцкан али је главно да се ова ствар ипак лепо свршила. То је прво саопштење, а друго је: да је локални распоред, којим сам се позабавио у прошлој хроницл свршен. И ако је тако касно овај распоред стигао (у децембру) ипак је он учинио неке измене (иначе се не би ни звао распоред) што је свакако незгодно да се најблажије изразим а мислим да је и непотребно. Надати се (а ми се тако много надамо и тако често варамо) да ће се овај посао у напредак радити само по истинској потреби и увек на време, што је врло, врло потребно.

> ~ х

Већ по други пут на овоме месту мора да се говори о једној казни, која се још употребљава у нашим школама, а који никакве користи не може долети, која је један школски анахронизам, остатак прошлости, ствар традиције, то је; клечање. Женира вас да уђете у учионицу у којој ђаци -— клече. Некако вам је не-

1 По Богу зар има још код нас „клечања“ у школи! Уредн.