Учитељ

из школског живота 46)

посећивања школе и употребе на своје послове, рачунећи, да су могли за то време изучити што је било главно у школи.

Овакав њихов поступак ништа није у стању да измени, па ни предвиђена казна. Сваки шк. одбор и не кажњава на време, а који кажњава нема користи од тога, јер или се казне не извршују на време, или се не извршују никако, или и кад се извршују — не помогну ни мало, јер су и сувише мале, да кажњени осети бар материјалну штету. Само један пример. У једној школи уписан ђак једног сиромашка. Он га задржи од школе идау службу са месечном платом од 12 дин. Школ. одбор га је кажжњавао врло ревносно и месечно му је падало казне око пет дин. Новчана му је казна замењивана затвором. По закону он је имао за сваких пет дин. да лежи дан затвора. Он је затвор издржавао, али тако, да ни ту није ништа штетовао. Чим му се изрече казна, он сачека прву суботу, и увече се јави да издржи затвор. Како се за издржавање затвора не чини разлика у данима, он одлежи. затвор до у недељу вече и тада буде пуштен. — На овај начин он је успео да му син (ђак) заслужује 12 дин. мег., место да посећује школу, дакле да избегне обавезно школовање, и да за то не осети никакву последицу законску, ма да су законски прописи према њему скрупулозно извршени!

Обавезна настава за уписану децу не може да постоји све дотле, докле казна не буде у истини казна, док се не повиси бар на 1 динар дневно, и докле се она не буде тачно извршивала. А тада ће престаћи и стално и делимично изостајање од школе. Дотле ће пак ђаци бити само добровољци пи ништа више.

14.

Испит је свршен. Подаци записани: школски одбор испитан, и сад остаје да се забележи оцена, за које се време шк. одбор удаљује. Тада сам, пре но што забележим оцену, изкосио грешке у раду, тражио објашњење о појединим поступцима и давао своје напомене, и по свршетку тога бележио оцену.

Без изузетка учитељи су ме правилно разумевали. слушали с потребном пажњом и давали разлоге и објашњења, а по потреби тражили моје мишљење и о питањима која ја нисам додиривао. Тако смо увек лепо, искрено другарски изводили сва питања на чистину. Међутим код учитељица је бивало друкчије, нарочито код старијих. Оне су одмах показивале своју слабост, своју сувишну осетљивост, којој није било места. И што је успех бивао слабији, то је и њихова нетрпљивост бивала већа, па је долазио и до сцена.

Једна ми је учитељица, гушећи се сузама, место извињења и објашњења, непрестано понављала своје чуђење, што јој ја то говорим, кад њој „за толико година ни један ревизор није никада. ништа примећивао“. Морао сам на такву примедбу изразити чуђење и неверовање, али сам додао, да, ако је то истина, онда

Учитељ 88