Учитељ

588 У ЧИТО СБ

морално и опште образовање. И баш с погледом на то изабрао сам за тему мог предавања појам о општем образовању.

Опште образовање јесте исто тако као и морално преимућно друштвена потреба и има свој најглавнији разлог у међусобним људеким одновима. И ма да свуда претпоставља друштво, опет није у свима својим деловима непосредно засновано на друштвеним односима. Његов је задатак да потпомаже оно што је опште и ма да је овај појам доста неодређен, он може бити индивидуалан ч опште социјалан. Отуда има једно индивидуално и једно со. цијалпо ошишлпе образовање, а оштра граница између оба не постоји. Али ћемо ми морати и поред тога да говоримо подвојено о обема овим врстама општег образовања.

Опште образовање, које има првенствено у виду индивидуу, треба да је помогне да се стави на једно опште гледиште, како се не би у појединостима свога позива изгубила. Обично се држи да је оно што је опште гола апстракција из појединачнога, да је једно од врло погрешних обичних гледишта на суштину општега, али се у то ја овде нећу ближе упуштати. По мом мишљењу је наука о ономе што је ошште засебна наука, светило, без кога не могу бити при свом истраживању појединачне науке. Али и не гледајући на то, наука чини једну целину, или би требало то да, чини, по логичкој вези и њеним социјалним циљевима. Појединачна опет наука, заузима једно одређено место у овој целини и стога не може бити схваћена нити у логичкој нити по социјалној вредности без општих знања ове целине. Без знања целине губи стручњак потпуно не само суд о вредности своје науке, него не може судити ни о ономе, што је ван његове струке, а међутим је много пута у животу на то приморан. Без сумње је стручњак, који се само ограничава на своју стручну науку и нема општег образовања, са одвише узаним видокругом и хоће да суди о свему само са свога стручног гледишта и да не познаје гледишта, која би требала да обухвата његова струка. Противу овога губљења у појединости рада и знања има да ради опште образовање, оно треба да помогне да се можемо стављати на гледиште, које није обузето једностраношћу извесних искустава или знања. Ово је гледиште донде индивидуалтно-опилце докле поје-

· динца не приморава да се стави у општем суђењу о једној ствари на гледиште заједнице, — одавде даље постаје социјално-отшлае.

Образован човек треба да је образован не само за себе, своје послове, свој позив и за своје уживање, већ треба (за то је морално обавезан) и да узима учешће у општим потребама, треба, да се стави на једно гледиште, чији видокруг обухвата у себи и друге. Потпомагање општих интереса не само да ће му кори: стити, него му пружа и морално-естетичка уживања посматрањем добра других људи. У опште однос међу људима најразличнијег стручног образовања захтева неушралну обласш, у којој би се они сусретали у заједничким интересима и међусобним изменама мисли. Тако на пример медицинар и филолог не могу никако из-