Учитељ

.

ПОЈАМ О ОПШШТЕМ ОБРАЗОВАЊУ 589

мењати мисли докле год остају на земљишту својих посебних струка, а само помоћу општег образовања могу међусобно доћи у додир. Чак и онда кад само желе да се један од другог поуче, то може бити само на основу опште филолошког, односно опште медицинског образовања.

У стара времена пак, када подела рада још није приморавала људе на тако различна занимања, није могло бити никакве потребе за општим образовањем. У главноме сви су радили једне послове, имали иста знања, иста искуства, а што је у томе било индивидуално различно, служило је за потстицање и узајамно измењивање мисли. И опште образовање Старог Века не бејаше опште образовање у данашњем смислу, већ одвише једнострано образовање државника, пре свега беседника или образовање ради уживања у одмору, обит. Није било никако потребе стварати за владајуће класе (а на њих се једино и односи) једну неутралну област узајамног делања код скоро сасвим сличних занимања. Шта више је само по себи постојало заједничко образовање за све.

Заједнички однос између људи, који има опште образовање у неколико да помаже, садржи у себи двојак циљ: фрво, окрепљење и естетичко. уживање и друго узајамно упознавање циљева и потреба. Ово последње утиче опет у два правца: подизање моралног образовања % опшлав човечанске љубави, и, међусобно удруожсивање за постизање заједничких циљева.

Окрепљење које ствара заједнички однос састоји се у естетичком уживању, било да се негује измена мисли ради уживања, која по себи отуда долазе, а не због неких практичких сврха, било да се тражи заједничко уживање у стварању уметничких производа. Истина да се и естетичко уживање може начинити индивидуалним и социјалним. Могу се различна уметничка дела и сама за себе гживати, али по правилу заједничко естетичко ужи“ вање изоштрава и проширује; измена мисли о лепоме није само за себе уживање, него је потребна ради његовог појачања и за већину њих је она прешна потреба. Стога и ја нећу издвајати у мом расправљању индивидуално и социјално естетичко уживање.

Естетичко образовање има пре свега да уреди одмор (ради прикупљања нове снаге после умора), Уједно да учини исти и за душу и за тело здравим. Уживање лепога првенствено долази у област мисли и представа, ну средства за утицање на унуграшњи свет се већином морају узимати из спољашњег света. Ипак она не чине естетичко уживање, него то чине с њим спојена осећања, која припадају унутрашњем свету, при чему предмет и с њим спојено осећање чине једно стварно, недељиво јединство. Све опет што налази свој крајњи задатак у унутрашњем свету, оставља тело донекле да мирује. У томе је корен у телесном одмору (окрепљењу) помоћу естетичког уживања.

Уживању лепога је и то својствено да не ставља вољу у по. крет и тако код чисте естетичке пријатности нема напрезања