Учитељ
590 У чи ти љЉ
воље и тежње, нема онога, што највише замара човека: Ма да при стварању лепога често суделује највеће напрезање воље, при уживању истога не сме се стављати у покрет, да га не би као такво угушила. На томе почива душевно одмарање и окрепљење и због тога се при естетичком уживању најбоље одмарају дух и тело.
Можда ће неко ставити питање: какав утицај има опште образовање на естетичко уживање; Ја ћу гледати да бар у главноме објасним њихову узајамност. У естетичко уваживање у најширем смислу долази и уваживање, које има у себи највише чулнога, у колико се ограничава само на себе и свој предмет и не сматра као срество к циљу, већ као сам циљ; тако су једење, пијење, полао уживање естетичка уживања у најширем смислу. Квантативно се најнижа и највиша естетичка уживања могу само у ограниченој мери даље развијати: стуживање или гађење је готово последица квантитативне прекомерности. Отуда развитак чулних уживања, која су основица сваког естетичког уживања, може само квалитативно следовати, пре свега мноштвом комбинација чулних елемената и њиховим везивањем с духовном садржином. Узмимо на пример слику, која представља како се одриче Марија Стуартова престола. Ко нема никаквих историјских знања такође се може радовати лепоти боја којом је представљено одело, он ће можда појмити душевно значење догађаја, али потпуно уживање неће имати. Њега може имати само онај, који има историјско образовање. Што чини естетичко уживање, не гледајући на технику, душевним уживањем, може бити само што»је саставни део општег образовања дотичног времена. И уметност једног времена као целипа, по својој садржини јесте само чулни израз његовог општег образовања. Ако би се извесном времену одузело његово опште образовање, то се његова естетичка уживања не могу уздићи много изнад чисто чулних. Као кад што само опште образовање чини човека способним за виша естетичка. уживања, исто тако, обрнуто, може естетичко уживање потпомагати интерес за општим образовањем. На пример галерија историјских слика ствара интерес. за историјом. Тако једно друго оживљује и веома је потребно да се нижи редови друштва упознају с вишим естетичким уживањима. Ништа тако силно не утиче на карактер човека образујући, моралишући и ублажујући колико уметничко уживање као душевно и телесно одмарање; како човек у нераду најлакше постаје звер, потребно је да правилно естетичко уживање угуши ову звер.
Уз то још долази да уживање уметности помоћу узајамних
1! Овде се мора напоменути, да у животу ретко постоји чисто естетичко уживање, а да се при томе воља никако не јавља, пошто је ва естетичко уживање увек потребна извесна концентрација пажње и памћења. Само нигде несме
да се јако истиче појава воље. Иначе се јавља на место естетичког телеолошко уживање.