Учитељ
~
ПОЈАМ О ОПШТЕМ ОБРАЗОВАЊУ – 591
саопштавања тог уживања може бити извор заједничких радости, да оно потпомаже ово саопштавање, а га се узајамним ужива-. њем ни једно уметничко дало не троши. Све једно ма колико лица једну слику гледала или слушала концерат; нити слика нити концерат страдају од овог заједничког уживања. Где само уметничко дело није пролазно, не може га срушити заједничко уживање, него само зуб времена. -
Дакле дубље естетичко уживање исто тако претпоставља, опште образовање као год што га и помаже и оно је један од најчишћих извора заједничких радости и моралних утицаја.
Видели смо да опште образовање чини неутрално земљиште, на коме једино може бити друштвени однос између људи разних занимања. Људи различног ошштег образовања би морали најпре разломке свог општег образовања да доведу на један заједнички именитељ, пре него што хоће да, дођу у међусобан додир: тако Кинез и Европљанин, тако, у мањој мери, различне европске народности, исто тако и различни сталежи једног истог народа. -
А такав узајамни однос је неопходно потребан, само помоћу њега се може ошиише човечанска љубав појачати и раширити, из познавања заједничких потреба да се развију опилии циљеви. Како ће се људи међусобно волети и један о другом бринути, ако се не познају, кад један другог не разумеју и не знају ништа о потребама. других % Није потребно да појединац лично познаје све друге, али треба да познаје представнике различних занимања и сталежа, на којима може познати потребе целих сталежа својих ближњих. А где нема заједничког земљишта општег образовања, на коме ће сви долазити у додир, ту говоре један другом страним језиком, престаје узајамно исказивање потреба и појединац бива за друге што и каква ствар.
Али и развитак заједничких циљева страда, где нема заједничког општег обравовања. Шта нас друго спаја у држави, до осећање заједничких потреба и циљева Упознавање тих зајед"ничких потреба врло се лако губи или га нестаје код супротности, где се никако у узајамном односу не види заједница. Одвише велика разлика у ступњу образованости, па и само разлика у ошштем образовању, ствара преграде између људи.
Можда ће неко рећи да је немогуће једнако опште образовање међу свима грађанима једне државе. На то се може дати двојак одговор; а докле је пак могућно једнако опште образовање, или га је из других разлога желети, неће се овде расправљати. Али то не мења факат, да је само на његовом основу могућно узајамно разумевање и кад се тврди да ова основица мора, имати увек празнина, или кад се из других разлога чак и не жели заједничка основица. ~ -
Овде морам и ја да допустим донекле ограничење мога гледишта. Ради упознавања заједничкох потреба није неопходно потребно да имају сви једнако опште образовање. Тако изједначење