Учитељ

ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ 511

чује само добре речи о своме умрлом оцу, и у срцу се његову буди прва жеља да и оно „тако љубов и миловање други људи“ заслужи. А моралиста Доситије одмах напомиње како се родитељи морају старати да својој деци у свему буду добар пример. То добро, сићушно и бојажљиво детенце учи читати, и долазе му до руку књиге које не може да разуме, а оно прима све оно онако како је написано. Отуда оно држи да има „своје“ уверење, те настају свакојаке, чак и немиле, сцене. А учипељ Доситије одмах долази с готовим резултатом: чим се суд најпре напуни тим се и напоји !

На тај начин ми са двогубим интересовањем пратимо Доситија на сваком кораку његову: слушамо шта ради на странпутице заведена младост, и добијамо мерила да њима премеримо мисли своје; гледамо појавама у цркви разочарана монаха, и сазнајемо не само оно. што је њега кретало: него и што нама за расуђивање треба; и сада даље, као кад 'у прозорју чекамо сунце на истоку, гледамо како једна по једна луча обасјава духовни свет његов. У уверењу да има многих наука, да је прави живот у учењу, а да он још ништа не зна — полази Доситије на науке: Наука класичнога југоистока одушевљава Доситија, и он постаје њеним апостолом. Он је при првом бављењу у Далмацоји друкчији, напредвији, него док бејаше у Хопову; прва се писмена просвећивања записују у душу његову, која је тада поново чиста, шабрисана, табла. А та прва писмена имају порекло или у ономе што је Доситије већ на путу дотле видео, чуо, познао, закључио, или су из оно мало књига које је ту и дотле прочитао. Те су књиге ипак црквене философије или талијанске. Талијанска књижевност друге половине осамнадестога века сејала је семе које је тек доцније уродило лепим плодом, осветљењем пута ка слободи и народном јединству. Али та књижевна струја није онда могла стићи и до Довитија у Далмацији, те се његову тадашњем читању не може дати особити значај. Доситију је тада Далмација била етапа на путу Хопово—СОмирна, куда је, ма и случајно, отишао.

Друго Доситијево бављење у Далмацији не може се поредити с оним првим а да се не уочи разлика и напредак: онда је Доситије ишао на науке а сада се враћао са наука. Сада је Доситије имао друкчијих аргумената за своје наводе. Грчка књижевност и философија бејаху његови ауторитети. Он сада поче и књижевни рад интензивније: пре је писао за домаћу потребу

31“