Учитељ

598 У ЧИТЕ ДЈ

шава редом цртаца које стрче у вис; руке св снабдевају неодрвђеним бројем прстију, по неки пут више од десет на свакој руци. Упоређивање цртежа са природом води дете даље. Јавља се наговештавање разлике у ширини плећа и струка, утврђује се одређени број прстију — пет, ни више, ни мање. Још даље, очи се код човека украшавају трепавицама, на место једне тачке, која преставља, нос, већ су две; човек се облачи у одело и т.д.

Моћ посматрања, која се све више и више развија, открива детету све нове и нове црте предмета и постепено га нагони да усавршава слику.

Треба ли понављати познате истине о важности и значају посматрања у ствари духовног развитка дечијег

„Доиста се чудим, — пише Лакомб, — да руковође нашег сувременог образовања придају тако мали значај цртању. Ми видимо младиће, које кљукају размишљањима Салуста или Тита Ливија о политици и управљању народом и војском и којима су та размишљања исто толико корисна, колико бифтек новорођеном детету, а међутим ни мало се не брину о развитку способности за посматрање код тих младића. Због тога непрестано и сретамо људе, који су потпуно неспособни да тачно опишу ма какав конкретни предмет. Таки непажљиви и расејани посматрачи показују се неподобни за научан рад; чак и поред све воље да пођу тим путем, они на њему наилазе на велику множину тешкоћа“.

Но ми смо се дотакли дечијих цртежа. Пропратимо пажљиво онај процес, који се врши у дечијем мозгу при цртању најпростијег предмета. Узмимо најомиљенију дечију тему — кућу. Проста ствар, но како је сложен сам процес цртања. Да би нацртало кућу, дете пре свега мора јасно да је престави себи у свести, да је замисли у целини и у појединостима, за тим да одвоји на њој оно што је битно и главно од споредног, да се, дакле, нађе у маси појединости, и најпосле да у познатом односу престави те делове на хартији. И у том случају дете има да савлада масу препрека помоћу напрегнутог умног рада: треба да размери делове куће, треба да је постави усправно, треба да унесе у цртеж баш те и те а не друге појединости, на пр. број и облик прозора, црепове на крову, димњаке и т. д. На послетку, и то није све: упоређујући свој дртеж с природним предметом, дете налави недостатке, допуњава и т. д.

Ви видите овде напрегнуту радњу памћења, уображена, спо-· собности апстраховања, упоређивања и т.д. Видите, како ев разноврсних страна духовне делатности дечије дотиче тај спори рад, какву умну гимнастику врши на корист општег развитка !

Према. томе, пословица, која постоји међу уметницима: „Цртај главом, а не рукама“, има стварног основа. Како се дубоко варају они, који било из кратковидости било из незнања увршћују цртање у ред „бескорисних занимања“ и не признају му озбиљан значај у ствари духовног развитка дечијег !