Учитељ

ЦРТАЊЕ КАО ОПШТЕ-ОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТ 597

њој такве особине о којима нисмо ни сањали, не гледајући на чврету жељу да најпажљивије посматрамо“.

„Ако видимо пред собом једно стадо оваца, — оштроумно примећава други писац, — ми у њему налазимо само монотону једнообразне ст овчијих глава. Ми себи не дајемо рачуна о томе, да је то само недостатак наше способности за посматрање, оскудица вежбања у разумном гледању. А пастир изврсно познаје своје овце и разликује сваку од њих на растојању од стотину корака“. Новајлија у ма ком послу, ако само није од природе обдарен генијалним посматрачким погледима, у почетку никада не види потпуно разумно и, следствено, потпуно правилно. Потребно је дуго навикавање, да би се човек научио разумноме гледању. Цртање, заустављајући за дуго нашу пажњу на овој или оној страни изучаваног предмета (при цртању је безусловно потребно пажљиво посматрање предмета), открива нам нове, дотле непримећене његове црте, допуњава и удубљава наше утиске и преставе и помаже потпуноме познавању онога што се гледа. Другим речима, цртање васпитава навику и жељу за посматрањем, развија способност за посматрање.

Развитак посматралачке способности помоћу пажљивог разгледања, посматрања и цртања предмета може се особито лепо испитати на дечијим цртежима. Ко је колико било посматрао живот дечији, тих малих мајмуна, тај је јамачно више пута имао прилику да се увери, како онп воле цртање. Треба само да једно осетљиво вредно дете види да црта његов отац, брат, сестра и т. д., оно одмах узима писаљку и неизвежбаном руком мучи се да престави на хартији све оно, што га интересује, покреће, узбуђује.

Накривљена на страну колиба са дугачким димњаком, из кога куља густ дим у виду спиралне линије; кућа са баштом, у којој раширени при врху прутићи представљају дрвље; сто ин столица, мачка, која личи на, псето, и псето, које личи на мачку, — ко није видео те обичне слике малога цртача! Најчешће ту фигурира човек. И већим делом у најранијим цртежима дечијим та „круна створења“ преставља се у виду кружића, насађеног на, мотку, којој су са стране и доле додане још по две мотчице приближно једнаке величине. Ма како да је интересантна та слика, види се, да је дете тачно схватило општи распоред делова, да. је тачно скицирало шему графичког склопа човечијег тела, И не треба мислити, да оно не може да да бољу слику само због недостатка графичког умења. Поред техничке неумешности, оно у почетку просто не види разлику између његовог цртежа и природе. Но кад већ једном нацрта, дете почиње примећавати, да. нешто недостаје па да буде потпуна илузија, да су нужне неке допуне, неке поправке, и, несвесно следујући томе нагону, све више и више појединости уноси у првобитно своје сликање. Ево већ на кружићу, који преставља човечију главу, обележавају се пре свега са по једном цртицом очи, нос и уста; глава се улеп-