Учитељ

мисли у 607

Зато се и каже, да је школска дициплина пробни камен за самог учитеља. Зато треба да је учитељ поступан при постизавању исте. Не треба да је одвећ строг, ни издашан у похвалама и куђењима, а у највећој верности треба да изврши сваку реч и одређену казну. Учитељи почетници бивају издашни у дисциплинским срествима, чиме шкоде и себи и школи; себи „шкоде у толико, што губе здравље и свој авторитет, а школи у томе, што губи време, које може употребити на штогод корисније.

УЧИТЕЉЕВА СТАЛНОСТ

Ф. Мер: Свак зна да несталан човек који се лаћа час једног, час другог и често мења свој план, нема никаквог утицаја на околину, замршава и комплицира своје околности. Ако ли је наставник несталан, онда он страда од тог више него ико други. Зар није он одређен да покреће невипе малишане; Ако он није сталан, како ће упућивати подручну му децу: Безбројни примери доказују да сталност побеђује све тешкоће, све преграде док међу тим неодлучност није кадра савладати и најобичније дело. Зато је непедагошки мењати одредбе, наређивати оно, што за час треба опет изменити. Нарочито не треба мењати ни ублажавати услед захтева или плача дечијег одређене казне. Зато и треба ове изрицати смишљено и прабрано, иначе ће се учитељ кајати и мораће променити изречену казну, а тијем поткопава авторитет и код одраслих, а некмо ли код деце која нису кадра мислити, ни одмерити околности. Ученици добро пазе на учитеља и радују се ако он признаде своју погрешку, јер су убеђени да он сам неће пропустити ниједног случаја, да их казни, или награди, |

» Х »%

Претње које се не врше, не само што губе важност и утицај, већ и самог учитеља истичу као човека, чија реч не одго. вара делу. Ученици га држе за обичног брбљавца, и у место да боје од њега, они му се смеју и забављају се на његов рачун.

Келнер: Често ћемо чути од учитеља: „Унапред сваки од вас морате урадити ово или оно; у будуће нећу дозволити ово илт оно; ако ви још један пут урадите“ и т. д. Па опет све иде као и пре, и чим прође учитељева љутња, ученици се већ не боје. Они продужују да се у путу задиркивају, неправилно пишу, задоцњавају на часу. — Сталност је необично јако срество, без кога не може бити ни васпитање правилно, без кога никада ученик неће осетити потребно уважење према наредбама учитељевим. Сталност као израз јаког карактера, производи упечатак и на младе и на старе, укроћава чак и животиње и приморава их, да служе људским цељима. -