Учитељ

606 | УЧИТЕЉ

вила гордост; најзад, да својим малим светом управља по сталним принципима и да чини неосетне прелазе, знајући да је у толико теже њим управљати, у колико је он нежнији и немећнији да сам собом управља. Потребне су токође и погодбе карактера, без којих би васпитни посао био узалудан. Учитељ треба да буде сталан, стрпељив, да има понашање које се одликује од обичнога, да има неку смесу озбиљности и веселости, да има онај пријатан тон, који одмах придобија децу, да бескрајно пази да, избегава и оне ствари, које се у свету п у обичном животу обично лепо примају, па чак и траже: да никад не иронише, никад не прави противуречности и парадоксе, да се никад не истиче на штету ученика, да буде много милосрдан, а нимало слаб, да, нема ни трага нервозности и суровости, да има непоколебљиву сталност и очинску благост, да буде прост и природан у свему, и најзад да се стално труди да се приближи природи детињој, да поживи његовим животом, да свикне на његов тон, да га разуме, трпи и да га воли.

Ова последња реч преноси нас у други ред погодаба; треба да учитељ хоће да ради на развитку детета. И заиста ово је више питање воље него знања. Ако му је од срца стало да обогати ризницу младе душе, која му је поверена, он ће у томе успети, чак с ограниченим знањем.

Ако одиста воли ученике, он ће тако рећи, без премишљања решити гомилу практичних питања, од којих је састављена његова вештина јер увек треба знати, да је васпитање вештина, која више зависи од искуства него од формула. Такав ће учатељ умети да одржи праву меру између ауторитета и слободе и поштоваће дечију иницијативу, али неће тражити много од ње, нити ће је остављати самој себи. Он ће у толико више придобити ауторитета, у колико се мање буде бавио собом, а више децом; најзад он ће се усавршавати да би усавршавао и ученике своје.

5 %

Ми се у раду и поступцима управљамо по своме карактеру, а знамо да много више вреди радити добро, но добро мислити. Истина је, за наш карактер много зависи од наших осећања и мисли или другим речима, да морално распитање зависи у велико од умнога; али ипак зато морално васпитање је крајња мета, наших напора.

Да се ово постигне, није довољно знање и образовање, већ томе треба додати добре особине карактера, врлине срца и воље. Одавна је речено, да је васпитању задатак да створи људе, а да се то постигне, потребно је да учитељи почну од себе.

А. Шпиндлер: Учитељева воља треба да је деци закон. Овако стање је основа свакој школској дисциплини, а остварује се првих дана школовања. Деца меканог карактера лако се на то навикну.