Учитељ
612 УЧИТЕЉ
давало већег и трајнијег утиска на њиховој души. Сем Ов. Саве ни једну свечану прилику у своме ђачком животу немају, нижу се дани и часови један за другим увек једнолико, увек суво, без израза. Такав живот постане обичан, досадан, не ствара љубав према школи, према учитељу, према просвети. Испитни дан је врло подесан да створи један моменат у њиховом ђачком животу, да прекине ону пусту монотонију. А то би се постигло стварањем од досадашњег штурног испита једне ређе свечаности и манифестације.
За што не би учинили ту концесију и ђацима, и себи, и просвети“ Она нас не би стала ништа више, до мало труда.
17.
У једној школи, приликом испита, нађем да је већина ђака оцењена одлично, остали врло добро, а тек неколико добро. Међутим испитивањем се показало, да је спрема ђака у обрнутој размери према оценама.
Таквих сам, само блажијих, случајева још имао.
Прецењивање ђака, је једна. слаба страна појединих учитеља, нарочито учитељица. Неразумљиво је за што се то чини, кад се увек мора имати на уму факат, да за надзорнике дођу обично људи са већом спрамом, или са већим искуством, који могу врло лако и брзо да уђу у тајну оцењивања. Нашто онда стварати не: пријатности и надзорнику и себи“ За учитеља је увек веће задовољство, кад надзорник повишава оцене, него ли кад их смањује, или, да би било мање непријатности, кад их оставља недирнуте, а забележи наставнику оцену, која не одговара ђачким оценама.
Природно, не треба ни подцењивати ђаке у тежњи, да се да прилика надзорнику да на испиту поправља оцене, јер је и то грешка, и то још грубља, која може да оштети по којег ђака. Но, срећа је, што ову грешку ретко ко чини, те се о њој с тога може с мало разлога и говорити.
Златна средина је и овде доказ савесног испуњавања дужности. »
Кад је реч о оценама, онда неће бити на одмет да додам нешто и о испитном списку, пошто има везе.
Слободно се сме рећи: колико је школа, толико је различито спремљених Испитних спискова. Нигде једнообразности, сваки наставник прави списак према своме схватању и укусу. Неко уписује све уписане ђаке, други само редовне; неко уписује за сваки предмет засебне оцене, други ставља предмете и оцене. па сам нашао код једне учитељице, да је имала једну оцену из цртања и лепог писања и такође једну оцену из певања и дечјих игара; неко не уноси оцене из вештина; неко оцену владања бележи, други не бележи; неко је бележи речима, други цифрама;