Учитељ

624 УЧИТЕЉ

простим архитектонским комодитетима у конштруисању апсолутног система према унапријед смишљеном темељу.

При свршетку да изнесемо један пасус из Хобхаусовог дјела, пасус, који по све пристаје да се заврши његова теорија, фиксирати врло лијемо ауторову праву филозофију еволуције, (страна 404. и 405.):

„Рад је посве лако показати, да у оваком систему посљедњи иазлог међусобне свеза не може бити нити чисто механички нити чисто телеолошки. Реалност јесте или садржи неки временити процес. И сад ако узмемо било који временити процес и посмотримо његов почетак, то имамо посла са парцијалном чињеницом, а свака парцијална чињеница мишљена захтијева тумачење, што ће то спојити са реалношћу као једном једином цјелином. (С тога као узроке у постанку једног процеса можемо узети двоје: његове резултате или његове претходне чланове. Ако узмемо на око ово посљедње, то је јасно да смо изван процеса. А ако се у процесу изражава васколика природа нашег коначног система, ми не можемо бити изван њега а да не порекнемо тврдњу, да је наш систем непотпун. СО тога смо чигра резултата овог система, који нас тамо амо баца. Али циљ се не постизава само простим процесом, јер и неопходност процеса мора бити јасна. Ако би тајна васељене била безусловна сврха, та се средства, процес и растојање не бл могла протумачити са оним, што сврха реализује. Са гледишта, сврхе, ми се, дакле, опет враћамо на почетке, исто тако као што нас они (почеци) упућују на њихове сврхе. Кратко да | кажемо, морамо имати на уму, да се један прост принцип не може потпуно реализовати у ниједној фази већ се мора протезати на процес васколиког свијета. У овом принципу оно, што је могуће и што је актуалан долази у неку руку скупа, јер оно, што ће тек бити унутрашњи је услов, који иде да чини свијет какав је. Ми нисмо у стању да било коју фазу реалности узмемо као какву апсолутну полазну тачку и да ово сматрамо као да детерминише све што га механички прати или све што му претхоои телеолошки. Ако било који процес сохватимо као градњу живота једног цјелокупног интелигентног свијета, једне велике пјелине, то његов почетак и шетек морамо сматрати да је зависан један од другог и да се један у другом садржи“.

Д-р Паја Р. Радосављевић Ке уогк Шиуегану

КРАЋИ ПРИКАЗИ

Просветни Гласник, службени лист Министарства Просвете и Црквених послова Краљевине Орбије, уредник д-р Миливоје Н. Јовановић ХХХП год. Јануар 1911.

Просветни Гласник службени лист Министарства Просвете отпочео је ХХ ХИП годину свога излажења под новим уредништвом.

У свесци за јануар изашле су ове ствари: службена радња