Учитељ

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ 684

глас српске црквене старешине, који су уједно и управљачи српске просвете у турској империји. На овом гледишту стоје сви српски просветни радници у Турској. Изузетак чине само наставници плевљанске гимназије. Они су, противно вољи рашкопризренског митрополита поднели своје свелоџбе меарифату на потврду. Тај њихов неразмишљени поступак, толико је наљутио рашко-призренског митрополита. да их сматра као издајника и бацио је анатему на директора Косовића и све наставничко особље плевљанске гимназије.

Тај одлучан корак учинио је рашко-призренски митрополит због тога, што хоће секрупулозно да очува привелегије и аутономна права српске цркве и школе у турској даревини. Он неће ни по цену највећих жртава да дозволи, да се крње права српске митрополије, која су задобивена привилегијама и традицион. Са тим правима саживео је се и народ српски у турској царевини, те и њега буни свака измена у том погледу. Стога и Срби у новопазарском санџаку нису остали равнодушни према поступку директора плевљанске гимназије Косовића. Многи су родитељи демонстративно извадили своју децу из гимназије и тако се отворено придружили једнодушном отпору српског становишта Старе Србије противу повреде црквено школске аутономије од стране младо-турака.

Изгледи су, да ће плевљанска гимназија морати обуставити рад, јер у њој неће и не сме, да се учи ниједно српско дете, па макар никад гимназију и не свршило. Толико је то јако огорчење код српског народа противу насртаја младо-турака на црквено школска аутономна права српскога народа у турској империји. Кад не ради ниједна српска школа у рашко-призренској епархији, не треба, зацело, да ради ни плевљанска гимназија.

Сада у целом новопазарском санџаку завладало је неко затишје, као пред какву велику буру. Стога све живи у грозничавом страху и очекивању крупних догађаја. Разговор је српског народа у том крају просто шапат, али такав шапат, који, у место гласним речима, казује изразом лица све што мисли и очекује.

У таквим приликама живи данас српски живаљ у рашкопризренској епархији. А просвећена Европа ћути и гледа патње српскога народа! Можда њеним себичним интересима не конвенира, да диже свој глас у ообрану просвете и културе од дивљих азијатских подвига“!

Босна и Херцеговина — Просветне прилике у Босни и Херцеговини —

Реч је о положају учитеља и стању основне школе у Босни и Херцеговини. Незавидан положај учитеља у овим српским земљама нај-