Учитељ

638 УЧИТЕЉ

верније је оцртао у босанском сабору др. Ј. Дедијер, народни за: ступник. Он вели: питање учитељско није само питање интереса. једне друштвене класе, то је питање у исто време и питање просветно, питање културно, питање друштвено и питање социјалне равнотеже и социјалне правичности.

Стоји то као неоспоран факт, да се учитељско питање не може оделити од просветнога рада. А кад би се запитали: коме је просветна политика у Босни и Херцеговини поверена; — Добили би одговор, да је у тим класичним српским земљама просветна политика поверена шефу администрације; дакле главна, иницијатива у просветним питањима долази од једнога фактора, који је чисто политички и који с културом и просветом нема никакве везе. Па како је у влади, тако је у округу и котару. Учитељ је најмањи чиновник у котару. Над учитељем има право да врши надзор и да га чак и цене сви чиновници из котара, па и писар котарскога суда. И то је доиста очита неправда!... Оцена о учитељеву владању, предлог за награду, не долази од школске власти, која је зато једина надлежна и меродавна, већ то долази од политичких чиновника, који редовно немају ни толико спреме, колико је имају учитељи.

Није редак случај, да полицијски чиновници дају приватно мишљење о учитељу, кога хоће да гоне. И то мишљење, у коме се најчешће огледа сокачки трик, довољно је, па да учитељ буде жртва несавесних прохтева... Као што је у том правцу учитељ потпуно зависан од политичке области у котару, исто је тако и у плати најзапостављенији од свих чиновника у Босни и Херцеговини. Доиста је жалостан факат, кад се констатује, да један жандарм у овим земљама има исту плату, колико и један привремени учитељ. Осим овога, сваки општински и порески чиновник боље је награђен од учитеља. Учитељ сврши препарандију, а то је потпуна средња школа. Има пропалих гимназиста, који оду у пореску или какву другу службу и много боље напредују од учитеља. Изгледа да међу друштвеним класама у Босни и Херцеговини нема ниједне струке, која би била слабије награ- | ђена од учитељске. То је и дало основанога разлога народноме заступнику др. Дедијеру те је казао: „Учитељско питање у нас треба посматрати с гледишта општих националних интереса. Ми

смо у Босни и Херцеговини млад народ. Нама треба доста културе и просвете; нама требају људи, који ће ширити културу и просвету. Ми живимо у тешким временима. Културни се народи користе сваким и најмањим напретком на научном и културном пољу и употребљавају сваки напредак за националне сврхе. То искоришћавање с ресултатима опште савремене културе може се конзенквентно изводити само онде, где се раширила писменост у широким народним масама, где широке народне масе могу потпуно да схвате значај тих тековина савремене културе. Један народ у којем је писменост на слабим ногама не може се служити и користити тим резултатима. Ми морамо да ширимо писменост