Учитељ

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ 639

у широким масама народним, а ту се разуме и све оно основно знање, које се добија преко основних школа и зато нам требају спремни и добро награђени учитељи. Осим тога, у данашњем савременом друштву није учитељ само онај; који учи децу чптати и писати, него је учишељ једини члан шттелигенлтога друшлива, који долази у непосредни додир с чародом. Па и јавност много од њега тражи, да врши и друге послове, који не спадају у његову звавичну радњу, већ у његову м ралну дужност, а мора се и признати, да се многи учитељи напрежу вршећи те моралне дужности. Има много учитеља, који су доста радили и урадили на различитим пољима културе. То је неоспоран факт, који је познат широм Босне и Херцеговине...“

„И кад је тако велики значај тога сталежа, онда тај сталеж мора да буде и достојно награђен. Учитељско питање треба посматрати и с гледишта националнога рада, па је и то разлог, да његов социјални положај ваља поправити и заслужно наградити.“

За рад у овоме правцу говоре чисто практични разлози. Срби су се у Босни и Херцеговини највише упуштали у културни рад и то помоћу приватне иницијативе; они имају највише таквих друштава, која сама својим средствима уносе културу у народ. Једно драгоцено искуство стекли су Срби у тим друштвима, а то је, да она друштва, у којима су радници слабо награђени, никад добро не напредују. Кад се то констатовало, онда је усвојен принцип, да се просветни радници достојно награде, ако се хоће, да друштво напредује. И од тада су тек почеле српске националне ствари боље напредовати. Да учитељ, пак, у сваком погледу буде на свом месту мора му се дати достојан положај, мора се достојно наградити. Кад се данас осврнемо у овом погледу на културне земље, очитоваће се, да учитељи у Босни и Херцеговини налазе у тужним приликама. То су ствари о којима се више не дискутује у културним земљама Европе. Тамо је то питање одавна већ решено.

Данас се у културном свету расправља питање: како треба, осигурати немоћне раднике у старости — Познато је, да се тај велики социјални покрет јавља у Новом Селанду, Аустралији, Енглеској, Немачкој, Француској, а јавља се сада“ у Аустријимн Орбији. Када се тако ради за опе друштвене класе, које раде приватне послове и које не раде на општим интересима у оном смислу, у коме раде учитељи, онда је доиста право, да се учитељи основних народних школа у материјалном погледу довољно обезбеде, да би могли свој узвишени посао вршити предано и вољно. Нијерна струка није срамотна, али ниједна опет није тако знаменита као што је учитељска струка. И зато раднике те струке треба добро наградити. То тражи не само социјална и морална правичност него тражи и сама практичност социјалних питања и националних интереса; то тражи и државни интерес, да се што пре уздигне култура и писменост у народу Босне и Херцеговине.

Издоживши незавидан положај учитеља у Босни и Херце-