Учитељ
ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ 575
Најпосле Доситије не оставља занемарено ни естетичко образовање. —
Шта се тиче методе, којом Доситије ове и друге оваке мисли излаже, и начина, на, који он за њих агитује, он је сам назначио, да је у многим стварима писао против зато да би, рашчистивши поље, имао прилике и могућности писати 34.
Образовани појединци ваља да дају образовану породицу, и обрнуто: из породице у којој је све на своме месту излазе образовани и честити појединци. А да би у породици, опет, могло, све на своме месту бити, потребно је пре свега да је жена, која је стуб куће, образована. У љубави је залога за срећан брак. На то се питање он чешће враћа, наводећи разлоге у прилог срећне брачне везе.
Познато је да је Доситије био један од најранијих проповедника начела да српску књигу треба писати народним говором. Али је задовољство истаћи баш на овоме месту да је Доситије до тих мисли дошао размишљањем о потреби народнога просвећивања, Већ у предговору своме првом штампаном спису Доситије ставља као једну од задаћа томе раду свом побудити и друге „да на свој језик преводе, састављају и на штампу што издају“. Под „својим језиком“ Доситије разуме народни говор. Да би то објаснио додаје: „Да се постарају за матере своје ш сестре, за, супруге пи кћери, преводећи им изабране књиге учени народа“. Мало даље вели: „Штета, да толики многочислени народ остаје без књига на свом језику у време, у које наука близу нас сија, како небесно сунце“. За тим долази понављање о потреби народнога просвећивања, па се вели: „дато нејма ти никакова друга срествија, разве наука и књига. Учени људи ваља да на простом језику пишу; и тако мало по мало обикнуће се сав народ мислити и расуждавати сврх сваке ствари“. Још вели Доситије: „Колико је ласно на свом језику научити читати! Коме ли неће се мислити, мало труда предузети, па научити читати, читајући што паметно и разумно, и врло ласно разумевајући оно што читаг Знам да ми може ко против рећи: да ако почнемо на простом дијалекту писати, стари ће се језик у немарност довести пак мало по мало изгубити. Одговарам: која је нами корист од једнога је-