Учитељ

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ - · 04]

Од тога броја деце похађало је школу 15,67%. С обзиром на вере најбоље похађају школу Јевреји, њихова сва деца иду у школу. На једнога наставника. долази просечно 42 ученика. Највећи број основних школа био је у овим котарима: у брђанском 19, у дервентском 19, у столачком 18, у белинском 17, у Сарајеву 15, у љубишком 15, у градачком 13, у градишком 13, у мостарском 12, у тешањском 11, у прњаворском 10 и у требињском 10. Српских школа, било је у 47 котара, а католичких у 17 котара.

Број ученика у ТУ разреду основне школе износио је 4.908.

Вероучитеља је било 483 и то: православних 165, католика, 157, муслиманских 188, јеврејских 22 и друге вере 6.

Буџет за основне школе у Босни и Херцеговини износио је 1,848.788 круна. У ову суму урачунато је 089.465 круна, колико су дале политичке општине. На комуналне школе потрошено је 1908 школске године 1,515.291 круна, на српске школе утрошено је 243.556 круна, а на католичке 21.100 круна. Једна комунална школа стајала је те године 5.654 круне; једна српска школа стајала је 2.591 круну. Просечно трошено је на једнога ученика у комуналној школи 58,63 круна, у српској школи 34,9 круна. Просечна плата једнога учитеља у комуналној школи износила је 1.672 круне, а у српској школи 1.158 круна.

Број наставничких лица износио је 877. Мушких је било 557, а женских 320. У комуналним школама служило је 622, у српским 154, у католичким 77, у евангелијским 1, у јеврејским 6 и у приватним 17.

Наставника православне вере било је 382, католичке 372, муслиманске 112, мојсијевске 3 и друге вере 8. У комуналним школама, било је православних наставника 228, католика 279, муслимана. 111, друге вере 4. На српским школама било је 154 наставника и сви су православне вере.

Из ових статистичких података види се, да је у Босни и Херцеговини, према броју становника, мали број школа и наставника. Тако исто незнатан је и буџет за основне школе и наставнике. Ако се хоће и жели да Босна и Херцеговина ступе у коло других културних држава, мора се што пре и више подићи основних школа и спремити довољан број наставника. А како је ово скопчано са материјалним жртвама то би се морало неминовно повећати и просветни буџет у Босни и Херцеговини.

Без тога не може се ни корака напред.

5

Хоћемо сад да скренемо пажњу на културну борбу, која се јавља у Босни и Херцеговини и која није од малога значаја.

Аустро-Угарска је својом притворном политиком, пре тридесет и две године, објаснила Великим Силама, да је она, као суседна, и културна држава, у првом реду, позвана да уведе ред и мир у вечито побуњеним земљама Босне и Херцеговине. Она том приликом није пропустила да нарочито истакне, како ће она,