Учитељ

642 У ЧИМ Т БИЈ

поред реда и мира, у те земље унети и све благодети једне велике културе. Али окупациона је влада, са својим трупама, место културе, увела страх и трепет који је долазио од једнога необузданога милитаристичког режима. И од тога доба, може се рећи, настала је културна борба у Босни и Херцеговини.

Ту су културну борбу први отпочели православни Орби, којима је био смер да себи извојују црквено-школску аутономију. Борба, која је трајала пуних девет година, била је врло одлучна и православни Орби били су, у почетку, решени да у решавању тога важнога проблема не чине влади никакве уступке, ма какав се притисак вршио над њима. Калај, који је, како му је то кад било потребно, правећи експерименте са појединим народима, протежирао један народ на рачун другог, умео је врло вешто одуговлачити ту борбу, доводећи је, корсем, у везу са решењем питања, која, иначе, немају ничег заједничког са црквено-школским питањима. Та се борба, најзад, завршила под бароном Бурјаном, који је, у главноме, усвојио исту тактику којој је, како је то њему изгледало, имао Калај да захвали за све своје успехе.

Али решење тога битнога и животнога проблема било је далеко од тога да задовољи оправдане захтеве православних Срба: место простране црквено-школске аутономије била им је, у наступу насилног каваљерства, подарена једна скучена аутономија која у ствари и није била аутономија, већ је била једна скучена установа под контролом владе.

Срби муслимани, верни својем верском фанатизму, сматрали су ту ту окончану борбу своје браће ипак као један успех, полазећи са једног, уосталом тачног, становишта да је борба успешно окончана, кад се има на уму да је њезино решење зависило од једне владе насиља и самовоље. Резултат те борбе њих је почео соколити и просвећенији елементи Срба муслимана отпочели су тако исто да воде борбу за своју црквено-школеску аутономију. И њихова је борба на крају крајева окончана једном релативном победом: влада је, под притиском Срба муслимана и православних Срба, дала нешто налик на аутономију, али је верна својем туторском режиму, задржала најнаметљивију контролу над свима тим установама,

Али сада културна борба у Босни узима један сасвим други карактер, карактер једне праве и велике културне борбе. Међу Србима муслиманима јавио се један симпатичан покрет, који као и сваки покрет којем је смер да поткопа труле основе верских предрасуда, наилази на велико огорчење. Истински просвећени елементи, напојени напредним духом на великим културним врелима, устали су одлучно против свих предрасуда и свих плеснивих заблуда који своје порекло деводе још из мрачног времена једног слепог и малоумног верског фанатизма. Напредни елементи међу Србима Муслиманима отварају борбу против свих верских традиција које, као и свака традиција, спречавају напредак и које својом тесногрудошћу и својим скученим хоризонтом, желе вра-

5 а а а