Учитељ

658 УЧИТЕЉ

КОВУЕЖИЋ

Руке и духовни развитак човеков. Паулзен у својој књизи: „Увод у философију“ вели ово: „погодбе за духовни развитак треба тражити у човековој целокупној психо-физичкој природи. При томе без сумње имају највише удела руке. Чулни органи нису човеку бог-зна колико од помоћи, али има у рукама, једно необичио оруђе. Оне растављају ствари у делове и састављају, дају им и узимају облик и боју, покрећу их и стављају у разне положаје. Напротив како немоћно наспрам ствари стоје животиње само с једним јединим органом за хватање, зубима! Отуда није никакво чудо што њихов разум не схвата ствари и што оне утичу само на њихов желудац. Напротив треба погледати, како већ мало дете рукама експериментише са стварима: окреће и загледа их, усправља. и обара, раставља и саставља. Ова практична анализа и синтеза, коју изводе руке на стварима, понавља се у анализи и синтези, коју врши разум. Рукама као оруђу одговарају појмови. Справом се узима да човека од животиње одликује ово двоје, иибо он гради алаше џи мисли у појмовима. Обоје је ово у најтешњој вези. Активност човека према стварима, наспрам којих је животиња пасивна, оснива се поглавито на томе, што он има руке, које су увек готове да експериментишу. Еквпериментисање природњака је само продужење у стварању, које изводе дечје руке примитивним експериментисањем. А ко није дететом руковао са стварима на овај начин, неће моћи ни доцније да их упозна, ма имао у глави сву књишку мудрост у свету“

0 читању књига. !. Већина од нас има тројаку лектиру за читање: 40таребну, корисну и забавну лектиру. Задатак потребне лектире је да помаже усавршавање у позиву, корисна лектира има да прошири опште образовање и оплемени карактер, а забавна лектира опет да пружи храну уобразиљи. -

2. Једну исту књигу разни људи убрајају у различне групе. На пример учитељ историје чита као потребно многе етвари, које су за нас остале само корисне. Има књига, које се могу убројавати у све три групе, као што су путописни и историјски списи.

3. Забавну лектиру не треба занемарити за дуже време, пошто без ње не може бити еластичности уобразиље. Кад се буде у годинама пробуђене младости јавила јака воља за забавном лектиром, не треба то мислити да је зло; само треба бити опрезан у избору духовне хране. Велике 50 620 и ТАЈА осећају у сред њиховог тешког рада потребу за лакшом „лектиром.

4. Не треба заборављати да је потребно да се прочита добра књига два, пута. Често се тек при другом читању наилази на унутрашњу лепоту и финоћу појмова и облика и уво се задобија за нарочиту музику језика. Имај у виду књиге које би требало два пута да прочиташ! Спасак тих књига биће живогопис твој од тебе самога.

5. Ко научи који стран језик, никад не треба да пристане да чита на њему и то не само да би сачувао знање тога језика, него још више због тога, што ми на страном језику читамо пажљивије него на матерњем. Осећање према облицима језика јача кад нам ти облици чине извесне тешкоће.

6. Није потребно да читамо само оно, што цео свет чита. Често се књиге, о којима данас сваки говори, већ после годину дана предаду забораву. Добро