Учитељ

КЊИЖЕВНА ПОЛЕМИКА 119

књижевника са сликама њиховим у намери да би се деца могла, колико толико упознати с тим нашим великанима итд.

Штампа п Ђачки Напредак такође су је топло препоручили као и многи други листови краћим белешкама.

Кад се прочита све ово шта каже поштени непристрасни свет с једне стране а с друге стране противно тврди само Милорад Петровић... ја нећу да полемишем даље.

Ја свршавам с њиме једном за свагда свој књижевни обрачун. Други обрачун ћемо имати на суду и у министарству просвете,

Мих. М. Станојевић, учитељ.

НАША ЗАДРУЖНА ХРОНИКА

ПОВОДОМ УСЕКРШЊЕ „КОНФЕРЕНЦИЈЕ“ УЧИТЕЉСКЕ

Као што смо и у минулој свесци „Учитеља“ нотирали, већина зборских управа била је противна да сео ускршњем распусту сазове ванредна учитељска скупилашна. Главни Одбор се покорио жељи већине збореких управа налазећи и сам доста разлога да се договор о нашем заједничком раду и кретању у погледу борбе за наша права и реформу школе треба да одреди на редовној скупштини, на којој ће имати могућности да присуствује - већи број учитеља, и на којој ће се имати више и времена за тај посао. Сем тога пошто су се меродавни фактори изјаснили отворено да у овој сесији скупштинеској не може бити ни речи о изменама школскога закона — јер то није ушло ни у програм рада владиног — то је и с те стране било рано звонити „на ларму“ великим звоном.

Међутим уредништво „Наше народне школе“, незадовољно поступком Главнога Одбора, који „пропушта згодне моменте за наше учитељске ствари и замеће траг тако важној страни“ сматрало је да је и компетентније и моћније да сазове ванредну училељску скупилимну 14. априла ове год. која ће се истина, звати само „конференцијом“, али ће ипак бити у суштини то, и позвало је све свесно учитељство да дође на ову конференцију.

Та конференција је одржата 14. априла у теразијској осн. школи и на њу је дошло свега једно дваестак—тридесет учитеља, из унутрашњости. Београдских је учитеља било повише али они су се већином сви разишли кад су чули обавештења појединих чланова Глав. Одбора о раду Учит. Удружења и кад су видели како је циљ конференције сасвим други а не онај шта је обећат; („да се утврди систем даље борбе за наша права“).

На тој конференцији је донета и нека резолуција, коју је потписало 26 учитеља и штампана у неким листовима. Из ње се

50%