Учитељ

180 У ЧИТЕЈБ

види провидан смер сазивача „да се осуди рад Глав. Одбора“ и да му се чине сметње у раду о критици просветне политике и каквом протесту речено је толико „колико да се Власи не сете...“

Тај поступак сазивача конференције за, осуду је.

Данас, кад је учитељству најпотребнија слога, солидарност. : једнодушан рад — овакве појаве не би требало да се догађају. Представници Удружења су у бољем положају да виде ситуацију и оцене ствари како стоје него они који су тамо испод Голочела, или Грдовића, и кад им је Учитељска Скупштина поверила руковођење пословима дружинским и кад нема разлога сумњати у њихов исправан рад, који се вазда клонио интересима школе и учитељства, зашто им сметати у раду и истицати неки други пут којим треба да идуз

Овде није место упуштати се у детаље онога шта је Главни Одбор предузимао у погледу учитељске ствари, нити се ту треба, хвалити, али ћемо укратко изложити шта је по њој рађено.

Још у првим седницама својим од ове године Главни Одбор. је одлучио да се прикупе и одреде све револуције Учит. Окуп-_ штине, и то је предао Министарству и замолио да се о њима води рачуна и да се озаконе, а нарочитим чланком у „Учитељу“ скренуо је пажњу Министру Просвете да је он дужан водити рачуна о жељама учитељским. Да нас не би питање о реорганизацији школској, које се отпочело јављати још од ранијих година, затекло неспремне Гл. Одбор предузео је израду једнога пројекта закона о нар. школама, који би задовољио жеље учитељске и интересе школске, и који би био из мишљења целокупног учитељства; пројект за који би се имало у даном моменту да заложи све учатељство. Даље ангажовао је неколико политичких листова који су узели у заштиту учитељство и осудили извесне појаве који се јављају на просветном пољу а који ометају правилан развитак просветног живота. Ти листови су утицали на јавно мнење и меродавне факторе, да се питање о учитељском стању и реорганизацији осн. школе што пре реши, а чланке су писали баш они на које се највише бацало дрвља и камења на конференцији.

Одмах за тим донета је једна резолуција којом је осуђена, данашња, просветна политика и тражено коренито преуређење нар. школе и положаја учитељског; покренути су зборови у унутрашњости Србије, да и они даду од себе знаке живота и да донесу резолуције у смислу одлуке Главног Одбора итд. итд.

У току овога развијања нашег питања појавио се је иу самој Народној Скупштини предлог о изменама и допунама закона. о нар. школама, који су потписала 3 нар. посланика из групе опозиционара данашње владе, тражећи да се неколико битних измена у закону о нар. школама изврше.

Чим је Главни Одбор сазнао за овај предлог одмах је пожурио да се обавести о изменама законским и регистровао их је први у нашем органу а доцније одштампао и цео пројект с моти-.