Учитељ

14 УЧИТЕЉ ћ

те идеје наилазили, а коју је и он сам још пре 25 година искрено заступао. Затим РОг Роберт прелази на само предавање Кершенштајнерово, оспоравајући овоме да је то његова идеја, и у исто време доказујући да она има већ и своју подужу историју, у којој је његово име међу првим поборницима записано: „Американски философ Емерсон писао је о духовним законима, где у једном важном одељку вели: „Читамо објаву да ће г. г. Сила и Велики држати говор пред техничарима, али ми не идемо тамо, јер знамо да ова господа неће говорити из свога знања и искуства.“ Али ми смо отишли господину Кершенштајнеру, јер смо знали да ће он из свога сопственог знања и свога искуства говорити. Ми смо г. Кершенштајнера још 1904. г. у „Педагошкој реформи“, повременом спису за реформу педагогике у Хамбургу, познали и оценили. Тамо је он објавио чланак о општем образовању, где је са топлином заступао рад као средство за образовање. Отишли смо на предавање г. Кершенштајнера и у цркви св. Петра имали смо задовољство да слушамо са највећом топлином и уверењем изговорену идеју, коју смо још пре 25 година изговорили и коју сам још тада заступао. Ми сме тамо чули „да је пасивно посматрање далеко од тога, да постане својина душевног живота. И сами „учени педагози“ задржавали су учење у школама по старом. Пасивне школе никад неће постати блиске активној и социјалној природи дечјој и допустиће да продуктивне снаге дечје закржљаве. Да би се- интерес дечји упутио на духовне послове, раније забрањиване, морају се прихватити чисте наставне методе. У природи и у бићу је деци да раде, стварају, делају, пробају, проналазе и искусе. У радионици и кухињи, у врту и у пољу, у стаји и на рибарском чамцу, деца су у свако доба орна за рад.

И сад се, дакле, отвара школа. Оде свака забава, оде сваки реалитет, престаје свако продуктивно стварање, а с тим и дечји свет. Место пластова песка — табла и писаљка, место говора слушање; место опажања и произвођења — подражавање. Човечан учитељ сажаљева сироту децу и мало по мало навикава их на нови ред. И школа развија вредна својства као ред. истрајност и самосавлађивање. Па ипак, зар не треба претворити нашу школу у радничку школург Наш је категорички одговор: да то мора бити! Добро читати, лепо писати. поуздано рачунати, додуше. такође је рад, али је то у ствари само духовни рад, који има мало везе са животом и који нема обзира према својим ближњима. Ми употребљавамо ручни рад у школи, да би образовали људе да могу