Учитељ

РРУНУ си

ШКОЛА БУДУЋНОСТИ —- РАДНИЧКА ШКОЛА 15

схватити циљ и благодет рада. Ми употребљавамо ручни рад, јер је он, а не књига, културтрегер.: Употребљавамо ручни рад из више разлога, и да би навикли децу на заједничко делање. У радничкој школи ради нејак поред јаког и налази код овога помоћи; у радн. школи нема индивидуалисања наставе лажном причом. Пре 12 година нашао сам средства да радничку школу поставим на прави пут. Године 1896 успео сам да заведем облигатну наставу кувања у школи недељно за 4 часа у свих осам женских разреда; годину. дана доцније школске вртове; затим акварис, терарис и уопете. Године 1900. успео сам дау свих осам разреда заведем радионице за дрворез као облигатне. 1903. почиње реформа наставе цртања и 1907. г. заведоше се у свих осам разреда лабараторијуми за наставу физике и хемије. МИ тако корак по корак, старом књишком учењу учини се крај. То је у истини један преврат — овде целокупна настава излази из радионица.

Раније цароваше у школи умор и досада, чама, сада радост од рада и свеж живот. Радничка школа је плодно поље за социјално васпитавање. Дух заједнице и узајамне пажње, поштовања и самопоуздања оживљава он: Какве се препреке стављају насупрот промени садашњих школа у радничке школе»

Овде у првом реду као препреку именујемо историјски развитак школе. Све школе старог и средњег века беху за религиозне, војне или литерарне циљеве. Како су се религија и језик учили онда, тако се уче још и данас: речју и књигом.

Друга препрека је околност да су цела организација, надзор и испит погрешно скројени. Испитивање је лако, јер се може на изуст раније да научи оно што ће се испитивати. Радничка школа не допушта то.

Трећа препрека је: велики трошкови, који због радионица, кухиња, вртова и лабараторија предстоје. У радионицама, могу само 16—20 ученика, а не у масама, да раде. Али знање с искуством стечено, са којим ће се наша деца у радн. школама наоружати, у истини је од много веће вредности, него знање које се добија учењем напамет. Школа и кућа ће кроз радн. школу доћи у тесну везу, идеје Песталоцијеве биће остварене, а очигледност ће постати базис свега знања.

Ово су главне мисли Кершенштајнеровог предавања.

1 Мисли Кершенштајнерове, са којима се П-г Роберт Сајдел, као што ћемо доцније видети, не слаже.