Учитељ

ПИННИРР-Н—-Н-- | >

а паВенвну

ШКОЛА БУДУЋНОСТИ —- РАДНИЧКА ШКОЛА 91

материјал и алат и „Ммустру“ тачно промотрити и мора имати тачну представу о ствари, коју хоће да створи:

Зашто род беше стран школи 2

Рад беше свима ранијим школама непознат, стран; све школе беху Гегизесћшје са религиозним и литерарним циљевима. Тако вели Кершенштајнер.

Па шта је, узрок да је рад свима ранијим школама био стран» Узрок је тај, што је рад презиран као недостојан једнога слободног човека, и владајуће класе, што он беше ствар робова, невољника, зависних и потчињених. У Платоновој републици, т.., у будућој држави великога грчког философа, не раде философи, јер философи су господа, то су људи вишег ранга. Исто тако не раде ни ратници, већ само сељаци и занатлије, Платонова држава будућности беше само идеализована онд. држава Шпартанаца и Грка уопште. ИМ Аристотело, политички и педагошки противник Платонов, држао је ропство као једно природно уређење; сматрао је да је неки човек од природе одређен за рад и зависност, а други за заповедање и управљање. Дакле, и у Риму владаше мишљење као у Грка. Велика маса народа живљаше у ропству, а рад беше презрен.

О васпитању и образовању робова и неслободњака не беше ни говора, само слободни беху образовани за господаре, управљаче државне и ратнике.

По господ. Кершенштајнеру школе старих времена су мало вредне, јер су старе државе мало разумевале право васпитање. У овим школама су религија и науке, рат и политика, учени као средства за владање. Народ, велика маса, беше дугим, тешким радом, обичајима и законом од науке и образовања искључен.

Наука и образовање беху монопол владајућих; они беху сред ства за управљање.

Као у старо време, тако остаде и у средње, па и у новије доба, рад презрен; он остаде ствар неслободног народа, јер племство и духовници не врше никакав ручни рад. Средњи век и но вији познајемо у истини само по сталешком образовању — образовању племства и духовништва као господе, али не и народном образовању. Ропство и зависност постојали су у већем делу Европе све до француске револуције, и због тога је народна школа до 19. века проводила чемеран живот.

Феудалистичко друштво и апсолутистичке државе нити има.

" ђаху новца за народне школе, нити интереса за народно образо-