Учитељ

92 УЧИТЕЉ

вање. Оне имађаху много више и живљег интереса, да народ остане што дуже у тами и незнању.

Песталоција прича, да је бернски поглавар Грунер од Аубоне одмах пред појаву швајцарске револуције на Гурнигелу казао: ,У свима нередима и бунама гледамо философе (просветитеље), писање и рачун као кривце. Његов отац беше другчији човек но овај просветитељ. Он је учитељу његовог места дао осам мерица жита, само да не би овај сеоску децу учио читати и писати; госпођа Салхи рече му: „Ви сте требали још више учинити, наиме, осам мерица жита још за осам умножити, само да не би сеоску децу учио чишаши и писаши.

Тако се испољава пре 1789. г. у Швајцарској интерес господе, да се народ задржи што више непросвећен и заглупљен. Три деценије још доцније, 1825. буде после уништења либералне револуције у краљевини Сардинији прописано наређење:

„Читати и писати сме учити само онај, који покаже годишње прихода од 1500 франака“; и још много доцније, кад у енглески горњи дом први пут заседе државна скупштина за саветовање о народној школи, изрази се један лорд против ових са закључком: „Кад би један коњ толико знао, као један човек, то не бих могао ја његов јахач бити“. Ови су докази довољни да покажу.

1. Зашто рад свима школама беше стран.

9. Да стање школе верно одговара друштвеном и државном стању.

Саопштио Марко Б. Крстић. (Свршиће се)

Милош Попара — Сарајево.

НЗ МЕТОДИКЕ РАЗУНСКЕ ПАСАЈЕ

МНОЖЕЊЕ И МЈЕРЕЊЕ (САДРЖАВАЊЕ):

1 „Пета ти Ејез даз Ештаје, 50 упа ап аје Кесћпипа · сетејп.“ (Добро научи „један пут један“, сви ће ти рачуни бити

1 Даљи докази налазе се у нашим списима: Епатећ аег ати!ге и. те Уогб5зећше Млеп. 1885. Рлебега Мусе # Зоћп; Зогирадавортсће 5птешистег пђег Етапкгекећ и. РПешвсМапа. Нашђуго 1887. Н. Сапу.

» Партија из „Постуџка у рачунској настави за П. разред, који је још у рукопису. | .