Учитељ

-46 УЧИТЕЉ

деце у школама 269.000. У школу није ишло само 13000 или 590. По резултатима писменост норвешка долази у прве редове. На 1000 регрута једва се нађу 93 неписмена. Неписмен човек је највећа реткост. То изазива велику сензацију видети човека неписмена а физички и умно здрава. „У норвешкој једна школа долази на 270 становника“.

„Наша земља и ако је 7 пута мања опет је несравњено богатија; ми имамо више продуктивног земљишта, више биљног и рудног богаства; наша земља изобилује разноврсним земаљским продуктима. У кратко: Србија је прави рај према Норвешкој“ па је ипак у писмености и у целокупној култури далеко, врло далеко изостала иза Норвешке.

Која држава штеди на просвети и култури у опште та ће чинити веће издатке на осуђеничке заводе. Да бисмо ово доказали навешћемо тачно статистичке податке о томе, колико наша држава даје на учитељске школе, а колико на осуђеничке заводе. 1906 године издала је Србија:

на 4 учитељске школе 126.198,55 динара на 3 казнена завода 506.987 >

у учитељ. школама је било 381 ученик

у казнен. заводима „ » 3.200 _ осуђеника на 1 учитељ. школу издато 31.549 ДИН.

„ 1 осуђен. завод - 168.995 .

„ 1 ученика |! 331 >

„ [осуђеника 5 157 “

Да би се видело како просвећеност утиче на кривична дела навешћемо овде проценат осуђених по њихову занимању :

1892 год. 1906 год.

Свештеника — 02 Чиновника 1,86 1,07 Наставника = 0,ов Новинара — —

Трговаца От 0,ев Занатлија 51 Де Земљорадника 890 86,17 Других занимања 9,51 7,10

Ове нам цифре јасно казују да проценат осуђеника стоји у обрнутој пропорцији са процентом писмености. У колико је неки ред становника просвећенији у толико му је мањи проценат осу-