Учитељ

ПОДИЗАЊЕ И ИЗДРЖАВАЊЕ НАРОДНИХ ШКОЛА 47

ђеника и обратно. Зна се да је сељачки сталеж готово потпуно неписмен и за то проценат сељачких осућеника и достиже огромну цифру 86,17%/о. док сви остали друштвени редови као просвећенији износе 13,830/0.

Сем тога ове нам цифре казују да је проценат осуђеника код свих редова мањи у 1906 него у 1892 години, а ми знамо да је проценат писмепости у 1906 години већи него у 1892. години.

Дај, Боже, да ове цифре покрену надлежне да промисле о томе, да ли и даље треба тврдичити на просвети! |

Из свега што смо до сада изложили види се да наши управљачи државе свакада су били до тврдичења штедљиви према школи, али се види још и то, како школу још и данас ниско цене, кад је неће да прихвате под своје старање и да је задахну топлим дахом материнске љубави тиме, што би је узели из руку сељачких. И за што свето Само за то да се државни буџет не би само формално повећао са један и по милиун динара. Ми смо већ одавно навикли да слушамо како наши политичари причају, да се државни буџет не сме више повећавати и како се народ не може више оптерећавати, па се стога ни подизање и издржавање школа не може пренети са општинских на државни буџет. Али противу тих причања говоре факта. Од пре 30 годива државни буџет је се попео од 25 на 120 милиуна динара и ако је Србија остала у истим границама у којима је и била. Значи да су се појављивале потребе за веће издатке и народ их је сносио, јер су га меродавни уверавали да су те потребе неопходне. Народ је, и хтео и могао да сноси пет пута већи терет по државном буџету и да уз то допусти још да се земља задужи седам стотина милиуна динара, од којих је проко 480.000.000 отишло на наоружање. И данас народ плаћа 27,000.000 динара годишње за издржавање војске и подноси то без ролтања, а надлежни се боје ако му узму коју пару више на просвету! Нисмо ово навели да умањимо значај војске, него да покажемо да се меродавни без разлога боје да у државни буџет унесу издатак од непуна 2,000.000 дин. на издржавање и подизање народних школа. Што је најглавније у овоме, то је то, да би се овде државни буџет повисио само формално, јер би толику исту суму држава добила од приреза, који народ и данас плаћа одш нама, али који се употреби у општини на све друго само не за школу.

Да држава треба да узме подизање и издржавање народних школа у своје руке говори и ова околност: баш и кад би све општинске управе биле савесне и према школи добро расположење,