Учитељ

70 Уа И БЕ ЈБ

помоћ износила је у Норвешкој за 1910. годину 1000 динара. Интересно је о овом питању мишљење гласовитога руског књижевника Толстоја. Он је писао посланику Думе Челишеву, у коме приговара увођењу монопола на ракију, па предлаже да се на сваком суду с ракијом ставе ове значајне речи: „Ракија је отров за тело пи душу. Грех је да пијеш и да њоме друге послужиш. Но још већи грех чине онп, који. производе тај отров и њим тргују“.

> ж

30.000 дин. одредило је министарство привреде у Италији за награду и помоћ оних учитеља и корпорација, који највише буду урадили да се у омладини одомаћи штедња и развије предузимачки дух. ММП.

„Шта треба педагог да зна из психологије >“ Мишљење проф. Челпанова.

На једној седници руског психолошког друштва расправљао је проф. Г. И. Челпанов питање: „Шта треба педагог да зна из психологије»“ У своме реферату по овом питању професор је врло оштро протествовао против, данас већ дозвољеног, спајања педагогике и експерименталне психологије, против општег уверења, као да педагогика и није ништа друго до практични део експерименталне психологије. Он је у своме реферату изнео велику разлику у методама једне и друге науке: експериментална психологија испитује и изучава психичке појаве у чистом виду, изолујући их од свију елемената који их прате; педагогнка има посла са психичким појавама у свој њиховој сложености, како се оне појављују у стварном животу. Према томе су и задаци и једне и друге науке различни, и спојити их уједно није ни у ком случају умесно ни правилно. Даље референт устаје против издвајања експерименталне педагогике у засебну целину од опште педагогике; такво издвајање засновано је, по његовом мишљењу, на недовољном разумевању; и општа педагогика користи се опитом и посматрањем; методе лабораторијског испитивања имају своју вредност, али оне морају ући само као саставни део у целину — у општу педагогику, а не смеју се издвајати и образовати целину за себе. И кад се постави питање, коју психологију педагог треба да зна пре свега, онда треба одговорити: наравно, општу психологију. Без знања опште психологије педагог се не може правилно наћи, нити може успешно радити, на појединим областимм психолошке науке. Даље је педагогу неопходно потребно да је упознат са психологијом дечјег узраста, и напослетку, да зна експерименталне методе за испитивање оних страна дечје психике, са којима ћеу практици имати посла (памћење, пажња и т. д.). Истина, педагози се са свим овим могу упознати из књига, у којима ће наћи доста радова од чувених ауторитета по овим питањима, али би неопходна потреба била да се, по угледу на Америку, установи наро-