Учитељ

ПЕДАГОШКИ ГЛАСНИК 11

чити летњи курсеви за наставнике народних и средњих школа, где би они могли обновити, поправити и проширити своја знања из свију научних и наставних области, па међу осталима и знања из области психологије. Али установа ових елементарних курсева из психологије не би била довољна ради тога, да би педагог могао приступити самосталном испитивању. Таква испитивања не могу ни у ком случају претендовати на научну вредност. Међутим, скуп педагога, који је недавно одржат у Петрограду, баш је препоручио педагозима да приступе одмах самосталним испитивањима у школи. То је велика погрешка. Референт најодлучније протествује против тога да се таква испитивања и проматрања врше у области школског живота. За тај посао потребни су специјални институти и њих треба што пре установити, где би се тим послом занимала специјално за то спремљена лица; само таква испитивања могу имати научну вредност. Још је више протествовао професор Челпанов против искоришћавања индивидуалне психологије у питању о одређивању дијагнозе личности, ради одређивање степена обдарености, по разним таблицама. Понеки научни ауторитети, као што је Мојман, долазе чак до закључка, да је савршено немогуће одредити степен обдарености испитивањем посебних способности. На Западу је пронађен нарочити метод за изучавање узајамног односа у способностима. Овај метод, нема сумње, може дати одличне резултате; али, да би било успеха у овом раду, потребна је велика извежбаност у експериментисању са општима и разноврсним испитивањима. На свршетку своје расправе проф. Челпанов скренуо је слушаоцима нарочиту пажњу на сву опасност примене лабораторијског испитивања од стране педагога, који су за тај посао и сувише мало припремљени, но који ипак свој педагошки рад могу подешавати према резултатима таквога испитивања. 14 С руског Бож А. Топаловић учит.

Да ли су лени ђаци болесни 2

Кад деца у школи тешко своју дужност врше, кад мушкарац или девојчица код куће воли да седи и ништа не ради бленућии за мухом, која лети, онда родитељи, готово као по неком правилу, закључују да је такво дете лено и пуни бриге лаћају се насилних мера, да ленивце приморају на учење. Али у гомили ових малих лениваца има велики број, који су невини своје лености. И број такве деце већи је него што се мисли. Француски лекар Ломоније . занимао се читавом серијом штудија и експеримената у овом питању, тражећи узроке дечјој лености, па је све те своје студије објавио у француским новинама „Наште“. Он је, при том, утврдио, да је леност код већине троме деце болесног порекла; да већина ових малих лениваца у истини су болесници, које треба лечити.