Учитељ

БОЛЕСТИ ВОЉЕ 107

закона, од убитачних последица, и т. д. На тај начин постаје други један центар рада, а то ће физиолошким језиком рећи, одвраћање нервног тока, осиромашавања првобитног стања у корист другога. Да ли је то одвраћање довољно да васпостави равнотежу» Сам догађај даје одговор.

Но и кад се заустављање изврши, оно је само увек релативно, и једини је његов резултат у томе, да буде мања радња. Оно што остане од првобитног импулса троши се на разне начине, каквим у пола задржаним покретом, нередом у утроби или каквим извештаченим покретом, као онај војник који је, док су га пушкарали, жватао куршум да не би викао. Врло их је мало који су довољно природом обдарени и навиком извежбани да сведу рефлексе на покрете који се не могу приметити.

То одвраћање нервног тока није дакле нека првобитна чињеница, него је стање које постаје доцније, стварајући се на рачун првог посреством асоцијације.

Да напоменемо још да, осим стварања двају супротних центара рада, има и других узрока који теже да директно ослабе првобитне импулсе.

Но ми треба овде да испитамо тешкоћу из ближе, јер истовремена егзистенција ова два супротна стања свести, која је довољна да произведе хотимично заустављање у правом смислу речи, т. ј. одлуку „нећу“. За то је потребан још један услов. Он се налази у једном осећајном елементу од највеће важности, о коме нисмо ништа рекли. Нису сва осећања покретачи на рад. Многа имају извесан депресивни карактер. Страх се може сматрати као најбољи пример таквих осећања, јер, у највећем свом степену, он уништава, руши. Човек нагло обузет великим страхом, неспособан је за сваку вољну или рефлексну реакцију. Одилазак крви из мозга, заустављање срца које каткада доноси смрт услед немоћи, знојење са хлађењем коже, попуштање чмара: све то показује, да је надраљујућа, моћ мишићних, вазомоторних, секреционих, итд, центара моментано. прекинута. Ово је крајњи случај, али нам он показује појаву у највећем степену. Испод тога, имамо све могуће ступњеве страха са свима одговарајућим ступњевима депресије.

Кад сиђемо од овог максимума ка умереном страху, депресивно се дејство смањује, али се у суштини не мења. Како се, на

к Разуме се да их ми не одвајамо од њихових физиолошких услова, који су. главни елеменат.