Учитељ

108 УЧИТЕЉ

пример, заустављају покрети љутње код дететаг Претњама, укорима; то јест произвођењем новог стања свести угушујућег карактера, које је способно да паралише акцију. „Једно је дете од три и по године, вели Б. Пере, разумевало по изгледу лица, по тону гласа, да га карају: тада му се чело набира, усне се конвулзивно грче, прће се, очи се влаже сузама и готово је да зајеца. Ново стање тежи дакле да замени пређашње не само својом сопственом снагом, него ослабљавањем целокупнога бића.

Ако се и поред поновљених претњи заустављање не произведе, то значи да је индивидуа у том односу мало или нимало способна за васпитање. Ако се произведе, онда је резултат тога, на основу једног врло познатог закона, тежња да се утврди асоцијација између оба стања; прво изазива друго, — као свој коректив, — и, услед навике, заустављање бива све лакше и брже. Код оних који владају собом, заустављање се врши са оном сигурношћу, која је знак потпуно учвршћене навике. У осталом, јасно је, да ту играју већу улогу темпераменат и карактер него васпитање.

Није дакле никако чудо што бура уступа испред хладних идеја, испред стања свести, чија је моторна тенденција доста слаба, јер позади њих постоји, као што смо видели, нагомилана нека скривена, несавесна снага.

Да би се разумело ово очигледно чудо, не треба гледати одраслог човека, васпитаног и разумног, него дете. Код овога је (дивљак и човек неспособан за васпитање слични су му) тежња за прелазак у радњу непосредна. Васпитни рад управо се састоји у изазивању ових супротних стања, и под васпитањем треба разумети исто тако оно, што дете постигне својим сопственнм искуством, као и оно што добије од другога.

У осталом мислим да није потребно показивати да су сва осећања, која производе заустављање, као страх или поштовање личности, закона, обичаја, Бога, и т. д. била у почетку и остају увек деспресивна стања, која теже да умање акцију.

Једном речи, појава настављања може се објаснити, на један начин који је довољан за нашу намеру, анализом психолошких услова под којима постаје, ма какво се мишљење имало о физолошком механизму. Нема сумње, желети би било да се добије јаснији појам о тоди5-у оретапаћ“ помоћу кога се два готово симултана

1 Га рзусћојооје де | епјапђ стр. 33.

2 начин делања. Прев.