Учитељ
БОЛЕСТИ ВОЉЕ 109
надржаја неутрализују. Кад би то тамно питање било пречишћено, наше схватање воље као моћи заустављања постало би одређеније, може бити и друкчије. С тога се мора чекати; у осталом ми ћемо се опет срести у другом облику са овим тешким. проблемом.
1
До сада смо посматрали вољу искључиво у аналитичкој форми, која не може да да тачан појам о њој, да је покаже у њеној целости. Она није ни просто претварање неког стања свести у покрет, нити је проста моћ заустављања: она је властита реакција једне личности. Ово треба да имамо на уму, јер је без тога патологија неразумљива. -
Прва је особина вољних покрета да могу да се прилагоде; но то је одлика која је заједничка огромној већини физиолошких покрета, разлика је само у степену.
Остављајући на страну покрете патолошке природе (грчеви, епилепсија ит. д.) који се јављају у виду неког наглог и неуредног испражњавања, прилагођавање се налази од најнижег до највишег.
Обични су рефлекси радње кичмене мождине, прилагођене према врло општим и према томе врло простим, једноликим и подједнаким условима код свих лица (осим изузетних случајева). Они имају специфилмни карактер.
Друга група рефлекса представља радње основног и средњег дела мозга, — главице, пружастог тела, видних избрежака. — И ове су радње тако исто прилагођене општим мало променљивим, али много сложеније природе, условима; то су „сензоричко-моторне“ радње, како их називају неки аутори. И оне су много више специфичног карактера, толико су сличне код разних индивидуа исте. врсте.
Мождани рефлекси, нарочито највиши, састоје се у реакцији прилагођеној на врло сложене врло променљиве и несталне погодбе, различите код разних лица, и код једног истог лица у разним моментима. То су идео-моторне радње, или хтења. Ма како било потпуно, ово прилагођавање ипак није за нас од важности. Оно је само последица, чији узрок није хтење, него интелектуални рад. Пошто је разум сагласност, непрекидна хармонија међу унутрашњим и спољашњим одношајима, и то у свом највишем облику, потпуно уређена хармонија, — координација ових стања свести садржи у себи и координацију покрета који их изражавају. Чим је један циљ изабран, он делује на начин онога што метафизичари зову крајњи