Учитељ

10 У пи ЊЕ ЈБ

узрок, т. ј. повлачи избор срестава која су потребна да се постигне. Прилагођавање је дакле резултат механизма разума, и на томе ћемо се ми и зауставити.

Но нас овде интересује онај избор, оно одлучивање после дужег или краћег упоређења мотива. Она представља ону индивидуалну, различиту од специфичних, реакцију и као што ћемо видети у патологији, час нижу, час вишу од њих.

У чему се састоји избор Са формалне стране, он није ништа више него једно дракшично тврђење, један расудак који се извршује. Нека се добро има на уму, да се са физиолошке и спољашње стране ни по чему не разликује вољни покрет од нехотичног; механизам је исти, било да жмирнем очима рефлексно, било намерно, да бих дао знак саучеснику.' Са психолошке и унутрашње стране ни по чему се не разликује расудак у логичком смислу речи, т. ]. теориско тврђење, од хтења, осим што ово прелази у радњу, те је према томе расудак који се извршује.

Но шта је избор кад се посматра у суштини, а не само по облику» Задржимо се на томе основном питању и покушајмо да га осветлимо. Спуштајући се до неких нижих биолошких чиње-

ница, можда ћемо боље увидети у чему се састоји избор. Да се .

не бих изгубио у далеким аналогијама, нећу ништа говорити о фи зичком сроству (на пример магнета према гвожђу). Напоменућу само да, у биљном царству има биљака које се хране инсектима и које бирају извесна тела, која дођу у додир с њима, искључујући остала. Друге узимају извесне органске одпадке којима се хране. То су неоспорна факта, али је тешко протумачити их. О6јашњавају их, у опште, извесним односом молекуларног састава између онога што бира и онога што је изабрано. Без сумње избор се врши на врло ограниченом пољу, али је исто тако и начин, на који се врши, прост, готово физички. Постанком и развитком све «сложенијег и сложенијег нервног система ово слепо привлачење претвара се у свесну тежњу, за тим у више супротних тежњи од којих једна побеђује, а то је она која преставља максимум сроства (н. пр. кад се псето колеба између више јела и најзад избере

1 У физиологији се разликују вољни мишићи од нехотичних, нос примедбом

да то разликовање нема ничега апсолутног. Има лица, као што је физиолог Е. Ф. Вебер, која могу хотимице зауставити покрете свога срца; а има других, као што је Фонтана, која могу да производе контракцију дужице (у оку), и т. д. Покрет је неки вољан онда, кад је после успелих и поновљених покушаја свезан са извесним стањем свести,и кад је под његовом управом.